Народни музеј Топлице данас је окупио велики број археолога из Ниша, Београда и Скопља, који се баве неолитом. Они су на округлом столу, који је организовао прокупачки музеј, разговарали о томе како да споје сва неолитска насеља у један заједнички пројекат који ће презентовати, најпре у својим земљама, а онда и у свету. Други део округлог стола садржао је презентацију неолитског насеља „Тумба Маџари“ у неолитском налазишту „Плочник“.
– Почињући реконструкцију неолитског насеља у Плочнику, најпре смо отишли у Скопље да бисмо видели како су то урадиле наше колеге, које су већ реконструисале и направиле насеље“ Тумба Маџари“, рекла је на округлом столу у Народном музеју Топлице, који је одржан у циљу промовисања неолита, археолог и музејски саветник Јулка Кузмановић Цветковић.
Она је истакла да је сарадња са колегама из Македоније започела пре десетак година, али да је сада прави моменат да се разговара шта даље, јер су и једни и други достигли један врло важан степен у целој причи, а то је презентација.
– Оно што би већ сада требало да урадимо јесте да се некако повежемо. Требало би направити неку руту балканског неолита, културну туру, путању, која би обухватила Винчу на северу, Винчу код Београда, Плочник код нас и Македонију. Трудићемо се да видимо коме би то требало да кажемо шта бисмо да радимо и одакле да почнемо, јер ништа од тога што радимо нема уходани рецепт. Морамо да нађемо начин како да то усмеримо у регуларне токове и покренемо међудржавну сарадњу. Надам се да ћемо доћи до решења како да направимо већи пројекат за свет, који може да нам да одређена финансијска средства. То може да успе, јер се људима то допада. Таква искуства имамо приликом посета многих странаца у Плочнику. Људе више занимају музеји на отвореном, него у затвореном, а на нама је да нађемо начин како да свет доведемо у наша неолитска насеља, истакла је Цветковић.
Археолог из Скопља Елена Стојанова Ганзурова је нагласила да неолитско насеље „Тумба Маџари“ и Плочник имају веома много сличности.
-Наше неолитско насеље је удаљено седам километра од Скопља. Инфраструктура до њега је уређена. Оно датира из половине шестог миленијума пре наше ере и најистраживаније је у Македонији. За њега се зна у многим научним круговима. На њему одржавамо различите едукативне учионице и радионице, али како културни туризам није на високом нивоу, потребно је да у целу причу укључимо и међународне фондове и експерте који ће помоћи, додала је Ганзурова.
Округлом столу у прокупачком музеју присуствовао је и археолог из Струмице Зоран Рујак, који је овом приликом подвукао да ради на томе да једним пројектом обухвати све музеје на Балкану који се баве неолитом.
Директор Народног музеја Топлице Дарко Жарић овом приликом је нагласио да ће и убудуће прокупачки музеј неговати добру сарадњу са свим музејима у Србији, али и ван ње.