Министар културе у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић, данас је у присуству великог броја поштовалаца лика и дела познатог и значајног српског песника Рада Драинца, отворио Спомен-собу њему у част.
Тим поводом добродошлицу у Књижевно- меморијалној поставци „Драинац“, присутнима је најпре пожелео руководилац пројекта директор Народне библиотеке „Раде Драинац“ у Прокупљу Драган Огњановић.
-Ово је резултат и заједничко дело једног великог тима, који је месецима радио на остваривању идеје о овој поставци. Коначни резултат нашег рада, често и различитог виђења поставке, настао је као резултат креативне борбе, у којој је најбоље решење прихваћено. У изради поставке од непроцењиве помоћи било је учешће Музеја Града Београда, Народног музеја Топлице и запослених у прокупачкој Библиотеци. Отварањем Књижевно-меморијалне поставке „Раде Драинац“ остварен је сан генерација топличких песника, рекао је Огњановић и додао да бескрајну захвалност дугују Министарству културе и Министарству правде на подршци и финансирању овог пројекта, као и Граду Прокупљу, који их је такође максимално подржао.
Ауторски тим, који је радио на овој поставци јесте музејски саветник Јован Младеновић, историчар Дарко Жарић, графички дизајнери Стеван Бошковић и Жељко Цајић, рецензент Горан Максимовић и директор прокупачке Библиотеке Драган Огњановић.
Говорећи о важности реализације овог пројекта Максимовић је нагласио да је он једна од највећих и најважнијих ствари, која је урађена за ову 50. јубиларну манифестацију „Драинчеви сусрети песника“.
-Она је нешто што остаје трајно граду Прокупљу и његовим становницима. Већ смо чули да се овде, на југоистоку Србије, формира једна мрежа музеја књижевности. У Нишу имамо две поставке, Стевана Сремца и Бранка Миљковића, у Прокупљу Рада Драинца, али нећемо се зауставити на томе. Имамо планове да даље наставимо, па је следећи град који ће добити ово што су данас Прокупчани добили Пирот и његови становници. И он ће добити спомен собу посвећену књижевницима тог краја, истакао је Максимовић и поручио да ће и онда ићи даље, све док у свих осам округа Југоисточне Србије, не направе по једну књижевно-меморијалну собу, једно ходочашће за све оне који воле књижевност, културу, воле да читају и уживају у меморијалним поставкама и у њима одржавају најразличитије књижевне програме.
Градоначелник Прокупља Александар Симоновић је изразио велико задовољство и нагласио да се поноси тиме што је у Прокупљу заживео један овакав несвакидашњи културни простор.
-Књижевно-меморијална поставка „Драинац“ јесте први културни садржај овог типа у Топличком округу. Град Прокупље је у години двоструког јубилеја 50. година Драинчевих сусрета и 120. година од рођења Драинца, препознао значај отварања поставке о овом великом песнику и његовом делу. Она није само музејски простор, већ је нешто много више-место у коме ће се поетским надахнућем оплемењивати генерације и место, које ће већина туриста која дође у Прокупље, желети да види и сазна понешто о великом Драинцу, истакао је градоначелник Симоновић и захвалио се Министарству културе и Министарству правде, што су помогли да се изгради ово светилиште поезије и књижевне боемије.
Овом приликом је директор прокупачке Библиотеке уручио јубиларну плакету министру Вукосављевићу, као и статуету Рада Драинца, каква се засад једино налази у овој Књижевно-меморијалној поставци, посвећеној великом топличком и српском песнику.
Министар се захвалио на поклонима и поручио да је данашњи дан велики- мали дан српске културе, објаснивши да је мали зато што личи на све друге дане, а велики у симболичном смислу.
-Велики јер је свако улагање и померање културних граница, њихово проширивање и унапређивање, велики догађај за читаво наше друштво. Када су пре 120. година, скромни и добри људи, какви обично потичу из овог краја, Руменија и Недељко, добили сина, нити они, нити било ко други, није могао да претпостави, да ће се њихов слабашни син за двадестак година заоденути цветом једног од принчева српске поезије. Живот Драинца подсећао је на век у који је ушао. Хировит, плаховит, несигуран, талентован, изазован, храбар, подстицајан, склон експериментима и ризицима, склон свакој врлини, али и понеком греху. Живот овог песника и јесте велика симболичка тема српске поезије, књижевности и културе, уз извесна поједностављења. Судбина Драинца може се на неки начин везати и за судбину читавог српског народа, за његова страдања и подвиге. Драинац је својим делом обележио не само свој родни крај, Прокупље и околину, већ и читаву Србију и српску културу, подвукао је министар културе Вукосављевић.
Он је овом приликом поручио, да једни на друге треба да гледамо као да смо део истог организма, објаснивши да су за српску културу једнако важни и Симо Матавуљ и Бора Станковић и Бранко Ћопић и Стеван Сремац и Раде Драинац.
-Српски културни простор, који живи са другим просторима других култура, прожима се и допуњава. То је простор на коме је српски народ, током свог дугог историјског трајања, оставио несумњиве трагове свог материјалног и нематеријалног културног наслеђа. Том културном наслеђу значајно је допринео и велики песник Раде Драинац. Прокупље и околина врло су добро познати српском народу, али и другим народима по скромности, честитости, али и храбрости. Драинац је понео дух овог краја, његову срчаност, маштовитост, духовну и креативну снагу и преточио ју је у незаборавне стихове. Отварањем овог простора генерације које живе сада, али и оне које ће тек доћи после нас, имаће прилику да у њему стекну нека нова знања, нове утиске и доживе нове и лепе емоције. Овај пројекат је доказ да смо створили неке нове, мале космосе знања и духовности из којих ће проистећи нови подвизи и победе за душу нашег народа и за напредак његове културе, закључио је министар културе у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић и поручио Прокупачнима да у наредним годинама, у здрављу и благостању, користе Спомен собу „Драинац“.
У њој је после самог отварања одржана промоција књиге изабраних песама Рада Драинца на француском језику, под називом Rade Drainac-Bandit ou poete. На промоцији су говорили преводилац Борис Лазић, рецензент Миљурко Вукадиновић и уредник Драган Огњановић.