У част градске славе Свети Прокопије у Галерији „Божа Илић“ а у оквиру традиционалних „Духовних разговора“ синоћ је о појму литије, њеном значењу и важности у хришћанству Прокупчанима говорио рукоположени владика архимандрит Иларион, старешина манастира Драгањац на Космету.
Обраћајући се присутнима у препуном холу галерије владика Иларион је најпре честитао славу Прокупчанима и истакао да је Прокупље свети град јединствен по томе да га својом мученички проливеном крвљу штити један светац.
У духу православља он је кроз теолошке и филозофске студије присутнима приближио литију, као хришћански појам, старији и од самог постанка хришћанаства, који датира још из античке Грчке.
Како је навео појам литије или кретања народа у групама који тиме изражавају припадност истом циљу и желе да остваре неко опште јавно добро, датира од постанка света и помиње се још у делима античких филозофа Платона и Аристотела, да би касније кроз историју, тај појам попримио значење које данас има и Црква га усвојила као саставни део вере као исконско и стално кретање човека у настојању да се што више приближи Богу и сједини се са Њим.
-У хришћанском свету Литија је синоним за заједничку молитву у кретању са назнакама литургије, јер ради се о два истозначна појма и свака литија је литургијска, а литургија је литијска, рекао је владика Иларион.
Он је истакао да човек који је створен по лику Господа Исуса Христа, у свету који има обличје и лик Господњи, током литургије и литије себе уграђује у живу цркву односно у лик Господњи.
-За нас хришћане је посебно значајан појам литије и то због наслеђа древног Израиља, јер је вера Израиља заправо литијска вера народа који је из ропства прошао кроз пустињу да би стигао до обећане земље. Народ Израиља нема државу на земљи, њихова држава је небеска, као уосталом и држава свих нас, јер је небо постојбина свих људи који су само привремено настањени на земаљској кугли, рекао је владика Иларион.
„Хришћани су у свакој земљи као код куће и свака земља им је туђина“, цитирао је он древни спис у коме се каже да су хришћани небески народ.
-И ту се враћамо древном одрицању од свега овоземаљског. Тај мотив путовања на коме смо сви ми и тек треба да стигнемо до свог циља, упућује на то да је живот цркве само једно путовање које нас води до крајњег циља, до нашег изворишта и постојања у небеском царству, подвукао је владика Иларион.
-У хришћанству нема романтичарског погледа на свет, са носталгијом за неким прошлим бољим временима, јер је за нас будућност увек боља од прошлости, казао је Иларион подсећајући да често имамо потребу да све што је прошло у нашем животу, па чак и нашу историју идеализујемо и често жалимо за том прошлошћу у којој је све било боље, а апостол Павле говори да треба да заборавимо све што је за нама и да нам Господ Исус Христ долази у будућности која сад почиње, истакао је владика Иларион.
-У литургији се сећамо онога што је било и онога што ће тек да буде, јер литургија нас води према том светом дану у будућности која данас за нас почиње, рекао је Иларион подсећајући да је литургија заправо мистрагогија, тајно воћство, динамика кретања, кретање из тајне у тајну што нас доводи до литије.
Према његовим речима први покрет литије је заправо улазак у црквени храм, који се зове „вход“ и то је покрет када архиђакони и свештеници излазе кроз олтарске двери и праве круг у храму заједно са светим писмом праћени песмом „Свјати Боже“ без које је свака литургија и литија незамислива.
-Други елемент литургије је заправо „приход“ приношење дарова које народ, најчешће у облику хлебова уноси у црквени храм и трећи елемент је „примање светих тајни“, као најважнији део због чега се служи литургија и чини литија, објаснио је архимендрит владика Иларион.
Духовним разговорима су присуствовали заменик градоначелника Прокупља Мирослав Антовић и члан Градског већа Дејан Тонић, старешина цркве Свети Прокопије протојереј Никола Илић, као и црквени великодостојници, гости из манастира Драгањац и калуђери са Космета и из Топличког округа.
