У организацији прокупачког Дома културе, одржано је вече кафанске музике, под називом „Кафански штимунг 2024. године“.
-Кафанска песма постоји колико и кафана, а то је у Србији још од 16. века. Многе кафанске песме живе вековима и њихова тема јесу љубав, пиће, туга или јужносрбијански дерт. Кафанске песме биле су и инспирација за филмске сценарије што говори у прилог томе, да су кафана и људска судбина, нераскидиво повезани и да су надахнуће за велика уметничка дела. Овим речима је песникиња Ивана Ђурковић најавила почетак овог концерта, а онда је уследила музика, којом су кафанску атмосферу дочарали извођачи.
Наступили су певачи, пријатељи Дома културе, који се како су организатори истакли, увек радо одазивају позивима да буду део оваквих манифестација. Извели су велики број кафанских песама, а само неке од њих су и „А ја имам тебе“, „Муштулук“ „За Љиљану“, „Станите дани, станите ноћи“. За љубитеље кафанске песме отпевали су их Драган Бабић, Љуба Костић и Бојан Јанчић.
Публика је имала прилику да чује и Зарију Отовића, који је отпевао „Сачувај Тајну“. „Зар ја да ти бришем сузе“ извео је Небојша Даниловић Бенкс, „Тражићу љубав нову“ Славиша Столић, док је „Памтим још“ певала Милена Костић, а „Вино ми узима душу“ Влада Павловић. Чуле су се и песме „Црне косе“, „Свирајте ноћас“, „Чија ли си сада“, „Што је тужна тако ова ноћ“, „Чујеш, чујеш секо“, „Ране моје“, „Кафана је моја судбина“, „Само њу не куни мајко“.
На крају овог кафанског штимунга сви извођачи су заједно отпевали „Стани мало кафански свирачу“.
Оркестар, који је пратио извођаче на сцени чинили су, бубњеви Јован Илић,, клавијатура Бобан Дикић, гитара Драгутин Ђорђевић Челебон, хармоника Здравко Вулић и Бобан Костић, а пратеће вокале певала је Марија Симић.
