У Народном музеју Топлице, одржано је предавање поводом обележавања значајног историјског датума, 111. година од избијања Колубарске битке. О томе, али и о Прокупљу у првим годинама Великог рата, говорили су проф. др Саша Станојевић и музејски саветник Дарко Жарић. Предавању су, поред бројних поштовалаца српске историје, присуствовали и ученици Основне школе „Никодије Стојановић Татко“ и прокупачке Гимназије.
-Повод за наше окупљање јесте 111. година од Колубарске битке, али смо ми гледали да га повежемо са неким приликама, које су се дешавале у Прокупљу и Топлици у то време, јер је ова битка, као завршна борба, у тој такозваној Трећој офанзиви, имала значајне последице или рефлексије на све друге крајеве у Србији, па тако и на овом простору, рекао је у уводном делу излагања, о вој теми, проф. др Саша Станојевић.

Он је говорио и о неким појавама, процесима и догађајима, који су били карактеристични за овај крај након Колубарске битке, а који су, како је истакао, чак мала ексклузива.
-С обзиром на најновија истраживања, која сам обавио ја и неке моје колеге, можемо да употпунимо неке историографске белине, како ми кажемо, које су негде већ очигледно присутне, када је у питању Топлица у ослободилачким ратовима од 1912.-1918. године. Најмаркантније теме, које су тичу овог простора јесу, знамо сви Топлички устанак из тог периода ратова и знаменити „Гвоздени пук“, али има ту и других процеса, које би ваљало објаснити, како би имали комплетну слику простора Топлице у Првом светском рату, истакао је Станојевић.
Он је навео између осталог и то да ми на пример не знамо ништа, нити има иједног чланка објављеног о епидемији тифуса, који је онда у великој мери био присутан и на овом простору.
-Не знамо да су на простору Прокупља били стационирани и заробљеници аустроуграске војске, један одред. На прокупачком гробљу је њих 158, то је једна од новина, а умрли су у то време од тифуса. Овај простор је био и стециште многих избеглица, који су долазили у јужне крајеве, ондашње Краљевине Србије, још онда када је кренула офанзива, нарочито због тога што је у непосредној близини Прокупља био Ниш. Он је у то време био ратна престоница Краљевине Србије, који је био и стециште свих ондашњих дешавања, нагласио је проф. др Саша Станојевић и присутне упознао са тадашњим, познатим појединцима и приликама, које су се између осталог односиле и на здравство, просвету и политику и многе друге области друштвеног живота.