Народни музеј Топлице синоћ је био домаћин песникиње Снежане Теородопулос, чију је промоцију збирке песама „Погледај небо“, организовало Књижевно друштво „Раде Драинац“, које дуги низ година постоји и ради у оквиру Дома културе.

Своју најновију књигу Снежана Теородопулос представила је уз подршку прокупачке песникиње Иване Којић. Оне су казивале стихове из збирке „Погледај небо“ дочаравши тако најдубље емоције, које је песникиња исказала у својим песмама. Она се захвалила Прокупчанима што су били део њене приче и што су допустили да она буде део њихове.

-Ова књига песама није само збирка песама, она је траг једног унутрашњег ходочашћа, запис о вери, рањивости и храбрости да се осећа дубоко. Писала сам из срца и говорила са истог тог места. Ако сте у неком стиху препознали себе, онда знате, никада нисмо сами у својим тишинама, поручила је љубитељима поезије ова песникиња, у току ове несвакидашње промоције, обојене музиком, која је била идеална подлога изговореним стиховима.

Снежана Теодоропулос је студирала књижевност, а завршила Педагошку Академију у Марибору, тражећи у речи и учењу мостове, који спајају светове, али је највише учила да слуша-срце, човека и време у којем живи. Њено стваралаштво препознато је као драгоцен допринос култури и лепоти, Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, признања Арс Лонга фондације и Удружења Топличана, као и многе друге знакове да реч, када је искрена, увек пронађе своје место. Она ипак верује да је највећа награда тренутак када се нечије срце пронађе у песми.

Бави се примењеном уметношћу, у њеним рукама настају боје, облици и светлост, а кроз стих и духовну музику дели оно што тишина не уме сама да каже. Пева у хоровима духовне музике, верујући да су звезде поезија, а музика поезија неба.

-Јер небо није граница, оно је почетак, а најдубље путовање није кроз даљине, већ кроз сопствену душу, поручила је ауторка збирке песама „Погледај небо“ Снежана Теодоропулос у Прокупљу.