У прокупачком Дому културе синоћ је одржана свечана академија поводом великог и значајног јубилеја-шест деценија након што је у Прокупљу први пут покренута манифестација посвећена Раду Драинцу „Драинчеви сусрети песника.“, једне од најпрепознатљивијих књижевних сусрета у овом делу Србије. Велики јубилеј, како је истакнуто, на овој свечаности биће обележен програмом, који повезује сећање на једног од најутентичнијих српских песника 20. века са савременим књижевним стваралаштвом. Посебно место овај пут заузима Драинчева награда, којом је овенчан песник Селимир Радуловић, за збирку „ЕВО, АНЂЕЛА!“, док је јубиларну награду за целокупно дело у савременој српској поезији добио недавно преминули Боро Капетановић. Овогодишњи сусрети, како се чуло, биће и прилика да се отвори питање будућности саме манифестације, док ће у оквиру централног програма бити одржан разговор на тему „60 година „Драинчевих књижевних сусрета“-Драинац данас, како и где даље“, посвећен месту овог песника у савременој књижевности и могућностима даљег развоја манифестације.
У име домаћина овом приликом, песницима и пријатељима сусрета, обратио се директор Народне библиотеке „Раде Драинац“ Драган Огњановић, рекавши да јубилеј није само прилика да се подвуче црта испод онога што је урађено, 60 година представља и обавезу да се одговори на питање шта „Драичеви сусрети“ треба да буду у наредним деценијама.
-Вечерас не обележавамо само један јубилеј, обележавамо 60 година трајања једне идеје. То је дуг период за човека, али за једну културну манифестацију је доказ да је постојала потреба да она траје, да је имала своје место у времену и да су у свакој генерацији постојали људи спремни да је чувају и преносе даље. Настали су из поштовања према великом песнику, али су одавно прерасли успомену на његов живот и дело-постали су простор сусрета књижевности, уметности различитих генерација и прилика, али је остала иста основна идеја. То је да Прокупље и Топлица имају своје место на књижевној културној мапи Србије, рекао је поздрављајући овај скуп директор Библиотеке Огњановић. За шест деценија, како је навео, овде су долазили значајни писци, песници, књижевни критичари, уметници, а иза сваког њиховог имена, програма и сусрета, остали су људи који су ову манифестацију организовали, подржавали и носили.
-Зато је овај јубилеј прилика да се сетимо свих оних који су током 60 година уткали део себе у „Драинчеве сусрете“. Неких међу њима вечерас нема, али њихова имена остају део историје и темељ ове манифестације, која не живи само од програма и организације, већ пре свега од људи, од песника који долазе у Прокупље, читалаца, запослених у Библиотеци и осталим установама културе, професора, уметника, новинара, институција и свих оних који верују, да култура није украс једног града, већ начин да он сачува своје достојанство, памћење и будућност, истакао је у име домаћина јубиларних сусрета Огњановић.
Он је поручио да захвалнице, које су добили сарадници и пријатељи манифестације, нису само признање појединцу, оне су симболична захвалност свима, који су током претходних шест деценија помогли „Драичеве сусрете“, да буду оно што јесу.
-Јубилеј има смисла, ако нам омогућава да погледамо уназад са поштовањем, али и унапред са одговорношћу. Не желимо да 60 година буде само број, који ћемо уписати у монографију, желимо да то буде темељ наредних деценија, да сусрети буду још присутнији у културном простору Србије, ближи младим читаоцима и писцима, а истовремено верни ономе због чега су настали, Драинцу, књижевности и потреби да култура буде место сусрета, нагласио је Огњановић захваливши се свим претходницима, савременицима и пријатељима, а посебно публици, без које, како је подвукао, ниједан сусрет не би био прави сусрет.
У име Града Прокупља, госте на академији, поздравила је градски већник Добрила Арађеловић, поручивши да се „Драинчевим сусретима“ обележава шест деценија великог културног континуитета.
– Шездесет година Драинчевих сусрета представља много више од јубилеја. Оне представљају шест деценија сусретања људи са књижевношћу, песника са читаоцима, прошлости са садашњошћу и једног града са целим српским културним простором. Када говоримо о Раду Драинцу, не говоримо само о песнику рођеном у Топлици, већ о уметнику, који је имао потребу да превазилази границе средине, језика и времена у којем је живео. Драинац није књижевност која тражи само да јој дивимо. Он нас позива да је поново читамо, да о њој расправљамо и да у њој тражимо оно што је и данас живо. Права вредност једне културне манифестације управо се у томе и огледа. Није најважније колико дуго постоји. Важно је да ли и даље има шта да каже, а „Драинчеви сусрети“ имају, рекла је између осталог градски већник Аранђеловић и захвалила се свим писцима, песницима, књижевним критичарима, библиотекарима, организаторима и културним радницима, који су током шест деценија доприносили да ово име траје.
-Посебну захвалност дугујемо генерацијама људи, који су разумели да улагање у културу није трошак, већ улагање у идентитет и будућност града. И зато данас, када уручујемо Драинчеву награду, не славимо само једног добитника. Славимо књижевност као вредност која траје дуже од једног времена, једне генерације и једне политичке околности.Честитам овогодишњем лауреату Селимиру Радуловићу и желим да његова књига остане део оног великог књижевног разговора, који Драинчеви сусрети воде већ шест деценија. Изражавамо саућешће Душку Капетановићу, брату недавно преминулог Бора Капетановића, добитника јубиларне награде Драинац. Нека наредних шездесет година буду доказ да је оно што је добро започето могуће сачувати, унапредити и оставити генерацијама које долазе, поручила је Аранђеловић.
Ово је била прилика да се „Златном плакетом“ награде бројни појединци и институције, који су годинама уназад подржавали ову манифестацију. У име награђених обратио се председник Удружења књижевника Србије Милош Јанковић, рекавши да се у Прокупљу осећа као код куће и да је 2014. године имао привилегију и част да буде добитник Драинчеве награде, најзачајније награде у његовом животу.
Своје стихове на свечаности говорили су песници Селимир Радуловић, Радомир Андрић, Мирослав максоимовић, Братисалв Јанковић, Гордана Ђилас, Власта Младеновић, Мирослав Алексић, Славомир Гвозденовић, Видак Масловарић, Мајо Даниловић, Живко Николић и Благоје Ж. Поповић. Стиховима Драинца „Епитаф на моме гробу“, које је сам компоновао, представио се Срђан Сиђа Живковић, уз пратњу маестра Владе Дробњака.
