Прокупачки Дом културе угостио је песникињу Александру Стојаковић из Ниша, која је љубитељима поезије у Спомен соби „Драинац“, представила своју збирку поезије „Нема кост“. Ова песникиња је за своје стваралаштво освајала многе награде, а радови су јој штампани у бројним зборницима и часописима.
-Збирка поезије „Нема кост“ је плод мог дугогодишњег промишљања и рада, сакупљања стихова, скоро неких пуних десет година. У мени се много тога таложило, што је чекало прави моменат да изађе. После тога је дуго била у процесу издаваштва, скоро три ипо године и ето 2025. се појавила, испричала је ауторка о томе како је настала њена књига „Нема кост“.

Она је објаснила да се у њој генерално бавила животним питањима, егзистенцијом и тиме колико човеково постојање има смисла.
– Где смо то ми од костију до будућности и шта је то што човека чини онаквим, какав се појављује у сопственом животу, поставила је питање песникиња Александра Стојаковић и поручила љубитељима поезије да ће га можда пронаћи у стиховима њене најновије збирке.

Истакла је да се радује да је у Прокупљу већ други пут за мање од месец дана и да се сарадња са ствараоцима у нашем граду одвија на обострано задовољство.
-Ми смо стални сардници већ дуго година, а Фестивал младих песника Србије је нешто где увек гостујемо. Пошто радимо и радионицу „Алхемија речи“, алхемичари су гостовали и ове године на фестивалу. Ја сам везана за Топлицу, јер је мој отац рођени Блачанин и волим да пред мојим Топличанима говорим о својим стиховима, али и да их поделим са свима онима, којима је поезија велика љубав, нагласила је песникиња.
Дискутујући са публиком о томе како схватају значење назива њене збирке ,,нема кост“, упитала ју је – ,, Да ли треба да чекамо на своје претке, да бисмо оставили нешто својим потомцима“, или наш живот почиње занемелим костима, а касније се продужава у речи, у стварању и свему ономе што смо.
Члан је Књижевног клуба ,,Велимир Рајић” из Алексинца и почасни члан Удружења књижевника ,,Стојан Живадиновић” из Соко Бање. Оснивач је и координатор Радионице креативног писања ,,Алхемија речи”, као и идејни творац и едукатор Уметничке колоније у Липовцу. Објавила је три збирке поезије и то ,,Ишчекивања”, ,,Представа ума” и ,,Лица”.