– Данас у Србији има 97 државних факултета у оквиру државних универзитета док су приватни  још увек непребројани,изјавио је министар просвете, науке и  технолошког развоја у техничкој Влади,Томислав Јовановић данас у Прокупљу.

– Процес реакредитације приватних факултета данас у Србији је у току и кад се тај процес заврши негде крајем марта месеца, знаћемо тачно колики је број такозваних приватних факултета који имају званично признату лиценцу и чије ће се дипломе вредновати. Нажалост, известан број приватних факултета код нас ради без акредитације, а највећи број међу њима отвара разноразна истурена одељења по целој Србији, где се стичу некакве дипломе које, нажалост, нису гарант студирања,изјавио је Јовановић.
Говорећи о начину вредновања диплома државних и приватних факултета,Јовановић је рекао да треба увести стандардизацију и категоризацију факултета, које би јасно поставиле разлику и спречиле изједначавање у систему вредности знања.

– Није проблем издавање диплома, већ њихов квалитет,а квалитет одређује реноме и углед образовне установе, који је препорука да неко нађе посао и примени стечено знање,истакао је Јовановић.
Он је прецизирао да је два милиона људи данас у Србији укључено у просветни систем, што представља завидан ниво који би морао да гарантује и висок ниво образованости једне земље,што код нас, нажалост није случај.
– Школство у Србији заслужује много већу друштвену подршку, јер само са образованим људима можемо да будемо део савремене Европе,казао је Јовановић приликом обиласка основних и средњих школа у Прокупљу.
Он је истакао да је недопустиво да осам милиона евра Европској кредитној банци буде враћено, јер није постојала воља нити стручни кадрови који би урадили  ваљане програме за побољшање услова школовања ђацима на југу Србије.
– Прокупачки гимназијалци,ученици једне од најстаријих школа у Србији,где су се одшколовале многе генерације стручњака и интелектуалаца,мора да имају исте услове шклоловања као и њихови вршњаци у Београду, а не да слушају наставу у неусловним учионицама, у којима су клупе старе и по тридесет година,казао је Јовановић.
Он се заложио и за прерастање Више пољопривредно прехрамбене школе у факултет, чиме би ова средина постала универзитетски центар и образовала стручњаке из области пољопривреде, гране која је најзаступљенија у Топличком округу.

– Без високообразованих кадрова из области пољопривреде ми не можемо бити равноправна конкуренција у производњи и пласману пољопривредних производа развијеној Европи,казао је Јовановић и додао да је већ почела примена законских аката о либерализацији увоза пољопривредних производа.
Јовановић је казао да ће се заложити за отварање нових стручних профила,  будућих балнеолога и стручњаке за лечење у бањско климатским лечилиштима,којима Топлички крај обилује.
– Нама недостају стручњаци у бањским и климатским лечилиштима, а ова школа у Прокупљу могла би да буде прва која ће образовати ове стручњаке,нагласио је Јовановић и додао да на овај начин уводимо средње стручне школе и факултете у процес конкурентности.

Министар Јовановић приликом посете Прокупљу разговарао је са председником Општине др Љубишом Ђурковићем и његовим сарадницима, а током дана сусрео се и са директорима основних и средњих прокупачких школа, које је обишао и упознао се са проблемима са којима се у току рада сусрећу.