Хришћански празник Ђурђевдан,који се прославља 6. маја прате бројни верски обичаји. Веровања и обичаји српског народа везани за овај празник су постојали и пре него што је примио хришћанство.

Ђурђевданом се обележава и успомена на Светог Ђорђа,чије се мошти,поред моштију Светог Прокопија налазе у прокупачкој цркви,која носи име овог свеца.

О значају моштију Светог Прокопија сведочи чињеница да је после битке на Косову дозидан читав тајни брод цркве где су оне скривене.

Мошти Светог Георгија,ратног заштитника Немањића,превалиле су дуг пут до Прокупља из Старог Раса из Немањића задужбине Ђурђевих ступова. Манастир су Турци разрушили 1689. године и веровало се да су реликвије уништене,све до 1880. кад је у прокупачку цркву дошао Миле Пешић,родом из села Лопижње код Сјенице. Он је донео ковчежић обложен пурпурним брокатом,богато извезен концем и у њему кошчице шаке Светог Ђорђа воштане боје и део коже главе са плавим увојцима

Према речима протонамесника и старешине прокупачке цркве Светог Прокопија Николе Илића,Пешићи су заветовани да мошти предају најближој цркви чим се Србија ослободи од Турака.

-Сава Пешић је пред турским зулумом отишао из Лопижње и доселио се у Претрешњу код Блаца. Завет је пренео на сина који је донео мошти у цркву у Прокупљу. Судбина је одредила да у ратничкој Топлици почивају мошти двојице светих ратника Прокопија и Георгија,који су били војводе цара Диоклецијана и обојица су страдала због хришћанске вере исте 303. године,наглашава старешина цркве Светог Прокопија Никола Илић.

Мошти светих ратника и великомученика Прокопија Јерусалимског и Георгија Победоносца из Кападомије почивају у цркви у Прокупљу,најстаријем српском православном храму после цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу.