У организацији Кола српских сестара Прокупље,у Народном музеју Топлице пројекцијом филма „Стазама славних предака“ и поставком изложбе још једном је одата почаст,поштовање и дивљење нашим прецима,српским војницима и избеглицама у Првом светском рату,који су се пре једног века,под налетом зиме,исцрпљени,после тешких битака на Колубари пробијали и повлачили ка југу на Косово,па преко Албаније.

Поздрављајући скуп пре емитовања филма,председница Кола српских сестара у Прокупљу Горица Тркуља нагласила је да је српски народ много дао и уложио у стварање своје државе у многим епохама.

– У све ратове Срби су улазили са вером у Бога и великом и несебичном љубављу према слободи и својој држави. И ниједна жртва није била велика. У славу њихове жртве и ми данас треба да поштујемо,бранимо и градимо нашу Србију,нагласила је Тркуља.

Документарни филм „Стазама славних предака“ траје 70 минута и садржи сцене са путовања кроз приче мештана из српских села у Црној Гори,у којима становници ових крајева причају приче,које се проносе са колена на колено,као и о страдању српске војске и несебичној помоћи,коју су у то време својој браћи пружали Срби из Црне Горе.

Деветочлана експедиција марша „Стазама славних предака“,коју повезује љубав према планинарењу и природи,решила је да ода почаст српској војсци,која се тачно пре сто година повлачила преко Албаније,тако што ће ићи стазама својих славних предака.

Према речима вође експедиције Милана Лапчевића,кретали су се пешице од Пећке патријаршије,преко Црне Горе до Скадра,истом стазом којом се српска војска повлачила преко Албаније. Њихова авантура трајала је десет дана и била дуга 240 препешачених километара.

– То што су ту пролазили наши славни преци давало нам је снаге да истрајемо у свом походу. У мислима су нам целим путем били они који су страдали у албанској голготи,истакао је Лапчевић.

Ова деветочлана експедиција носила је реплику заставе Војске Србије,славног топличког Гвозденог пука из 1915. године,коју им је пред пут предао командант Копнене војске Србије и благослов свештенства Пећке патријаршије.

– Много је прича и утисака које садржи филм. Можда је најјачи сам долазак на Крф,где смо се без претходног договора срели са још две сличне експедиције из Србије и заједно отишли на острво Видо,одали почаст прецима и по ко зна који пут отпевали и отплакали „Тамо далеко“. На Крфу смо обележили и Светог Андреју,славу Гвозденог пука.