Представљањем књиге „Боем у црвеним гаћама“,коју је написао књижевник Иван Ивановић,а издала Народна библиотека „Раде Драинац“,завршени су овогодишњи Драинчеви сусрети пеника. Ова књига представља синтезу истраживања о животу и раду песника Драинца,а заправо је есеј – расправа.
Отварајући ово књижевно вече,директор прокупачке Библиотеке Драган Барјактаревић је рекао да се Иван Ивановић бави скоро 20 година проучавањем Драинца и да је он за њега парадигма писца који је побуњеник у свему,наглашавајући да иако му 1999. године излазе Сабрана дела,све бива лакше и сигурније,откривање овог великог и увек актуелног писца још траје,што Иван Ивановић потврђује својим новим књигама посвећеним њему.
– У овој књизи аутор је имао есејистички приступ и користио је принцип расправе. По његовом мишљењу Драинац је неко ко ће увек трајати и увек бити вечна тема за полемисање и разговор,истакао је Барјактаревић додавши да је Ивановић учинио много да се расветли стваралаштво и значајни људи из Топлице,укључујући још једно велико име из света уметности,сликара Божу Илића.
На питање колико је Драинац подстицајан за писца да се бави њиме,Ивановић одговара да га је увек интересовао феномен Драинац.
– Занимало ме је како је могуће да се ни из чега,без традиције,порекла,појави личност која узнемирава Србију. И жив и мртав Драинац је оспораван,а према мом мишљењу,велики су они људи који су оспоравани,рекао је на почетку свог излагања о Драинцу Иван Ивановић. До Драинца се писало на један начин,а од Драинца на други,додао је он.
– Драинац је себе у много наврата представљао као циркузанта. Видео је себе као кловна,жонглера,карневалског принца. То је била његова маска. Без маске је био критичар друштва,истражни судија,тужилац. Уједао је речима своје време,објаснио је Ивановић.
Проблем је у томе што је тај тужилац,како каже аутор „Боема у црвеним гаћама“ који је заправо „Одбрана Драинца“,био стално оптужен и између два рата и у рату и после рата и данас.
– Стога се „Циркус Драинац“ претворио у „Процес Драинац“. Дао сам себи слободу да будем адвокат овом тужиоцу. У модерном времену,коме је Драинац припадао без остатка,суђење се не може обавити без адвоката. Овде морам да споменем још два браниоца Драинца,једног из времена песникове младости,другог из наших дана. Први је неко ко је користио псеудоним др Крајинац и до данас није утврђено ко стоји иза њега,а други је наш савременик,новинар Недељко Јешић,нагласио је Ивановић додајући да је Јешић истражио све што се може наћи о Драинцу,па је његова књига „Циркус Драинац“,уствари трећи портрет песника.
Причајући о животу овог великог писца,који је живео од данас до сутра увек на рубу егзистенције,Ивановић је објаснио да је прави Драинац био разапет између личног и социјалног,између фикције и стварности,између сна и јаве.
Као да је предосећао шта ће се све око њега дешавати,какве ће све неспоразуме изазивати,колико ће му збивања и историја бити ненаклоњени,Драинац је имао потребу да напише своју одбрану под називом „Пуноправна одбрана“,али је није за живота објавио.
– Нема сумње да се Драинац пуноправно пред историјом одбранио. Одбранило га је његово дело. Одбранила га је и реторика какву је поседовао мало који српски писац. Стога,нас двојица његових посленика,новинар Недељко Јешић као истраживач и ја као промишљач само смо потпомогли ту одбрану. Одбрана је цивилизацијска тековина човечанства,закључио је књижевник Иван Ивановић,представљајући своју најновију књигу посвећену увек актуелном Драинцу „Боем у црвеним гаћама“.
