У организацији прокупачког Дома културе у порти цркве Светог Прокопија одржана је промоција збирке песама Житорађанина Горана Антанасковића под називом „Тајна руже“.
У њеном представљању учествовали су чланови хора „Бистри“ из Житорађе и прокупачка песникиња Ивана Ђурковић,читајући рецензију Власте Н. Ценића,као и Миливоје Крстић који је овога пута са својим стиховима био подршка аутору „Тајна руже“.
– У мојој „Тајни руже“ садржан је читав животни циклус. У њему се преплиће сва разноликост времена,друштва,сазревања и емоција,како мојих,тако и оних људи који су били темељ на којем је настајала моја књига. Моје песме,то сам ја и свет у коме се срећем,радим,волим,славим,тугујем,пишем,живим,рекао је Антанасковић.
Тема ове књиге су људи и догађања који си изазивали хроничара у аутору.
– Преточити живот у стихове је нека врста моје потребе,рекао бих нужности. Наједанпут,као неки импулс стихови крену и ако је оловка у близини део тог света је врло брзо на папиру,практично у пар минута. Рекао бих тренутак до тренутка,стих за стихом,скоро па као биографија учесника у догађајима које песме описује. Можда чак летопис,хроника,па и биографија на неки начин,истакао је на промоцији Горан Поп Антанасковић.
Рецензент књиге „Тајна руже“ Власта Н. Ценић је записао да је Антанасковић читаоцима подарио песме на радост,јер се из њих осећа снага,лепота и вредност поезије.
Према мишљењу Ценића Горан Антанасковић је нови прегалац на њиви песништва,није подложан утицају модерних праваца и струјања. Он има свој начин писања,воли риму и строфу,песничке слике су му богате,са звучањем и значењем.
– Своја уметничка интересовања он чврсто везује и за националне корене и увек судбоносна балканска времена. Ако бисмо тражили мото ове књиге,била би то љубав и трагање за њом кроз чежњу,ишчекивање,радост и тугу,закључио је Ценић.
Горан Антанасковић је рођен 1960. године. Пише од средње школе,углавном поезију. Од 2001. године ради као вероучитељ у ОШ „Топлички хероји“ у Житорађи,а од 2012. и у Средњој школи Житорађа. Објављивао је у љубљанској Младини,београдском Новом Виделу,као и у часопису „Искра“ из Бирмингена у Енглеској. Један је од оснивача Омладинског часописа „Про ет контра“ у Љубљани 1985. године. Добитник је „Грамате признања и захвалности“ Епархије шабачке за допринос у раду са школском омладином у оквиру манифестације „Моба“ у манастиру Соко – Град.
