У Народном музеју Топлице промовисана је књига о Милунки Савић,највећој српској хероини,чији су аутори Видоје Голубовић,Предраг Павловић и Новица Пешић. О самој књизи и и Милунки Савић говорио је један од аутора и дугогодишњи предавач националне и војне историје на Војној академији Предраг Павловић,као и директор Народног музеја Топлице Дарко Жарић и музејски саветник Петко Мрјановић.

– Књига о Милунки Савић,храброј жени и борцу балканских ратова и Првог светског рата је важан допринос српској историографији која чува од заборава родољубље девојке са обронака Копаоника,која се равноправно са мушкарцима борила за ослобођење Србије,рекао је Павловић и додао да је она носилац многобројних ратних одликовања.

Он је истакао да је Милунка Савић за изузетно херојство показано током ратних година,о којима је писала и страна штампа,добила многа признања. Српска хероина добитник је златне Карађорђеве звезде са мачевима,Легије части петог степена и Официрске легије части,француског Ратног крста,медаље за храброст “Милош Обилић” и других.

Уз тактове песме “Тамо далеко”,коју је отпевао Дечији хор прокупачког Дома културе,приказан је и документарни филм о “Милунки Савић – српској хероини”,аутора Бранка Станковића,новинара РТС.

Милунка Савић рођена је у Копривници код Рашке 24. јуна 1890. године. Као добровољац учествовала је у балканским ратовима као војник Дринске дивизије. Почетком Првог светског рата поново се као добровољац пријављује као члан Гвозденог пука. У овој јединици,током повлачења српске војске преко Албаније,почетком јануара 1916. године тешко је рањена. Након опоравка одмах је отишла на фронт,где се истакла у борбама на Кајмакчалану. О њеним ратним подвизима чули су и савезнички војници. Након завршетка рата једно време је радила у војсци у Сарајеву,да би након демобилизације живела у Новом Саду и Београду. Осим своје ћерке,одгајила је још три усвојене девојчице и помогла школовање 32 малишана. Упркос ратној слави и хуманости које је показала током живота,она је била скромна. Милунка Савић умрла је у Београду 5.10.1973. године.

Посмртни остаци српске хероине су након 40 година,уз највише државне,верске и војне почасти положени у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.