Прича о Миодрагу Радојчићу из села Вранића у општини Ђаковица,који живи својевољно у шатору у прокупачком насељу Губа,у знак протеста што је протеран са родног огњишта на Космету,медији су помало тенденциозно пренели. То је изазвало опречна реаговања и дало право многима да ову људску драму и трагедију тумаче и траже кривце на погрешним странама.
Најбитније од свега ипак је то,да је Радојчић у свом родном место изгубио сав иметак,кућу,посао,здравље и као прогнаник и бескућник у сопственој земљи доведен у стање у коме се налази.
Захваљујући бризи Општине Прокупље и Центра за социјални рад,успео је да преживи као прогнаник са Космета и још увек опстаје и поред великих својих егзистенцијалних и здравствених проблема.
– У његовом случају учинили смо све што је било могуће и даље чинимо како би се његово стање поправило,а о свему томе постоји и званична документација,кажу у Центру за социјални рад у Прокупљу.
Чињеница је да је Радојчић привремено настањен у општини Прокупље и да се од 2007. налази на евиденцији Центра за социјални рад у овом месту. Због свог лошег здравственог стања,које је такође последица свега доживљеног на Космету услед прогона и пљачке,Центар му је одредио за старатеља рођену сестру која живи у Нишу. Миодраг је то одбио и током 2013. године се самовољно настанио на поменутом плацу своје мајке у Прокупљу.
Како су изјавили надлежни у Центру,након обавештења старатељу да је њен брат одбио старатељство,Центар је покренуо поступак за његов смештај у адекватну установу социјалне заштите,међутим,он је одбио такав вид смештаја.
Ни ова солуција,на жалост,није одговарала Миодрагу,очигледно незадовољном постојећом ситуацијом и неприликама у којима се нашао услед прогона са свог родног огњишта.
У својству привременог старатеља Центар је покренуо поступак за остваривање права за негу и помоћ другог лица,али је надлежна лекарска комисија одбила тај захтев. Након тога Миодраг добија једнократну новчану помоћ за плаћање станарине у Добричкој улици у Прокупљу и месечну социјалну помоћ у износу од 9.000 динара.
– Судбина људска је често сурова. Поред тога што су ми на Космету отели све материјално,пољуљали су ми људско достојанство и понос. На почетку је било страшно тешко,а сад сам се готово на све навикао,у животу ме једино одржава мисао да ћу кад-тад успети да вратим своју имовину,да се скућим у свом родном крају и да бар старост проживим достојанствено,рекао је Радојчић.
На основу свега овога за Радојчића,који би најрадије да се врати у своје родно место одакле води порекло ,неопходно је обезбедити адекватну здравствену бригу.
Иначе,Општина Прокупље и Повереништво за расељена лица брине и сагледава потребе свих расељених лица са Косава и Метохије и избеглих из некадашње Југославије,којих на њеној територији има више од 5.000.
Фотографија преузета од Вечерњих новости
