У Галерији „Божа Илић“ отворена је изложба слика сликара и иконописца из Чачка Драгана Јовановића. Она се састоји из три целине,први је Шаховски циклус,затим Ићиго и Осам патуљака и плаветнило.

Према мишљењу ликовне критике он је српски мајстор који улива велики оптимизам,а његова уметност је израз наде у доста замореној савременој фигуралици,у којој је он открио скривени извор ликовности.

Драган Јовановић је,према мишљењу Дејана Ђорића,успео да се самооствари у најређем и ликовно најтежем,у фантастици која има основе у белом и божанском,у лепоти,доброти и истини,у иконофилији и благобитију.

– Многе његове слике баве се и личним ишчитавањем света,објашњава Миленко Пајић и истиче да Јовановић комбинује древне архетипске и нове космогоне симболе,додајући у ланац познатих и своје идеје.

– На леђима његовог кита,који је персонализован,има име,карактер,улогу која се мења,налази се мегаполис 21. века. Исти град инсталиран је на палуби носача авиона од папира. Аутор инсистира на игри,а готово све његове слике обасјане су сјајем детињства,наглашава Пајић.

Стварајући слике складишта симбола,овај сликар представља бројне димензије света,које другачије и нису видљиве. Он црпи древно (са)знање и отвара изгубљене или залутале поруке. Саопштава нам истину спонтано и не знајући да је зна и не инсистирајући да је прихватимо.