Изложба „Централни Балкан између грчког и келтског света Кале-Кршевица 2001-2011“,која је отворена у Народном музеју Топлице,представља резултате десетогодишњих истраживања Народног музеја у Београду,Археолошког института САНУ и Народног музеја Топлице,на једном од најзначајнијих локалитета у Србији.

Отварајући изложбу посетиоце је поздравио председник Скупштине општине Прокупље Радослав Михајловић,рекавши да је установа културе у којој је изложба отворена једна од водећих у граду,јер организује бројна дешавања у току целе године,која свакако заслужују велику пажњу.

– Посебно бих издвојио важност археолошког налазишта Плочник, на коме већ дужи низ година екипа стручних људи ради,те се зато надам да ће и Народни музеј у Београду помоћи у припремању публикације и изложбе са овог налазишта,а њему ће се у оквиру својих могућности придружити и Општина Прокупље,рекао је Михајловић.

Директорка Народног музеја у Београду Бојана Борић Брешковић истакла је овом приликом да изложба показује како се чува и истражује наше културно наслеђе,а публици је омогућено да преко фотографија види све што је откривено на највећем грчком урбаном средишту из четвртог века пре нове ере,које је до сада откривено на тлу Србије.

– Током протекле деценије откривен је велики урбани комплекс,утврђен антички град,предграђе са бројним објектима,међу којима и систем водоснабдевања,непознат на другим европским локалитетима,истакла је Брешковић нагласивши да су поред Министарства културе радове помогли Министарство за рад,Министарство економије и регионалног развоја,као и Агенција за развој Уједињених нација.    

Ова изложба ће, према речима једног од аутора музејског саветника у Народном музеју у Београду Ненада Радојчића,пружити могућност бољег разумевања сложених односа на подручју централног Балкана током последњег миленијума пре наше ере.

– Изложба „Централни Балкан између грчког и келтског света Кале-Кршевица 2001- 2011“ прилика је да сазнамо како је изгледало место сусрета грчке и келтске културе,те како је један град под видним грчким утицајем настао,живео и нестао у варварском окружењу. Она нам омогућава да сазнамо шта је све чинило свакодневни живот становника овог насеља и шта све,захваљујући археолошким истраживањима можемо да научимо о прошлости,различитим идентитетима и културама које су допринеле да наша свакодневица изгледа управо овако,рекао је Радојчић.

Он је додао да уз помоћ предмета које су користили,заната којима су се онда бавили,објеката које су подизали,разоткривајући само сегменте динамичне историје ових простора,ова изложба пружа прилику да сагледавајући разумемо,а самим тим и сачувамо прошлост.

У име домаћина госте је поздравила директорка Народног музеја Топлице Јулка Кузмановић Цветковић,захваливши се на прилици да њени суграђани виде овакву једну важну поставку.

– Народни музеј у Београду јесте наша матична кућа,захваљујући којој љубитељи ликовног стваралаштва у Прокупљу могу да виде занимљиве изложбе које од ње добијамо. Још једна ствар коју желим да поменем,а која је изузетно важна,јесте и подршка коју имамо у истраживачком раду на локалитету Плочник,али и осталим локалитетима у нашој Топлици,подвукла је Цветковић.

Овом приликом она се захвалила Душану Шљивару,Ненаду Радојчићу и Вери Крстић из Народног музеја у Београду,који помажу и пружају подршку приликом археолошких ископавања на локалитету Плочник.