Школа за образовање одраслих у Прокупљу је од Министарства просвете добила верификацију за увођење новог наставног плана и програма,у складу са Законом образовања одраслих,што јој је омогућило да у своје клупе прими нове ученике.
Тако се у пети разред ове образовне установе почетком јануара 2015. године,уписало 15. ученика,углавном жена ромске националности. Просек година на нивоу одељења је 39,најмлађи ученик има 19,а најстарији 54 године.
-Очекујемо велике промене,у смислу побољшања похађања наставе,конкретно редовности. Ово ће се надамо се побољшати са ангажовањем андрагошког асистента Саше Алишановића,чији је посао буквално да прикупља ученике,да их обилази,буде у контакту са њима,каже директор Школе за образовање одраслих у Прокупљу Радмила Димић,једине школе оваквог типа, која као образовна установа ради самостално на територији школске управе Ниш.
Она додаје да је број неписмених на територији Топличког управног округа веома велики,а да је преко 1000. лица без завршеног основног образовања.
-Има уписаних који нередовно похађају наставу,најчешће због одласка у иностранство. Са ангажовањем андрагошког асистента,који је почео да ради у фебруару,када је школа и почела да ради по новом наставном плану и програму,ствари ће се надамо се битније променити набоље,додаје Димићева и наглашава да су радом на часовима,који се продужавају и за време школског одмора једнако одушевљени и наставници и ученици и да је просто невероватно са колико ентузијазма раде заједно.
Андрагошки асистент Саша Алишановић је својим ангажовањем у ромским насељима у Прокупљу успео да наговори и упише 15. ученика старости од треће до пете деценије живота у пети разред. По новом програму се ради у три циклуса. У првом ученици завршавају прва четири разреда основне школе,у другом пети и шести,а у трећем седми и осми разред,као и обуку за једно од 50. понуђених занимања.
Сви ученици овог,можда најстаријег разреда у Србији сада живе свој сан,који нису могле раније да остваре. Многе због ране удаје и немаштине нису могле да заврше основно образовање,али жеља да се образују није их напуштала.
-Драго ми је што је ово постало стварност. Могу поново да учим,а по завршетку школе планирам и занат да упишем,каже Сузана Алишановић.
Види Јовановић,како каже помажу унуке које иду у други и седми разред.
-Кад се вратим из моје школе,а оне из њихове,онда ми понешто што ми није јасно њих две разјасне,али често не изостане ни шала на мој рачун. Ја се не љутим,јер знам да не бих била у овој клупи да немам њихову подршку,истиче Јовановићева и додаје да су унуке ту и када треба да се позајми нешто од школског прибора.
Све се слажу да за учење и школу никад није касно и радују се што имају могућност да заврше основно образовање.
-Битно је само решити и кренути,све остало после иде полако и лако,веровали или не,додаје педесетогодишња Босиљка Унића,која се већ истиче у знању и учењу.
Шефке Тарифи који има 48. година ученик је првог разреда школе за образовање одраслих.
-По први пут у животу сам кренуо у школу. Моја кћерка иде у други разред Основне школе „Никодије Стојановић Татко“ и кад ме понекад понешто пита да јој објасним ја не знам. Е то је разлог због кога ћу да завршим школу. Желим да будем од користи свом детету,родитељ који ће моћи нешто да је научи,истиче Тарифи.
Директор Радмила Димић подвлачи да ова школа има 99. ученика и да се нада да ће захваљујући потписаном протоколу Центра за социјални рад у Прокупљу и школе,ученици бити редовнији у настави.
