У Народном музеју Топлице, отворена је изложба предмета и докумената, под називом „Заборављени јунаци Топлице“, поводом 110 година од голготе српске војске преко Албаније. Аутори ове изложбе су кустос историчар Маја Димић и музејски саветник историчар Дарко Жарић, а отворио ју је државни секретар у Министарству културе Републике Србије проф. др Дејан Антић.
Композицију изложбе чине више поглавља, која садрже материјал у текстуалном и илустративном облику. На овај начин, први пут је приказана ратна прича војника из Топлице, кроз прилоге у виду фотографија, оригиналних докумената и предмета похрањених у збиркама Народног музеја Топлице, који су се у Балканским ратовима и Првом светском рату, борили у пуковима Моравске, Комбиноване, Дунавске, Шумадијске, Тимочке дивизије и у добровољачким одредима војвода Војина Поповића-Вука и Војислава Воје Танкосића. Кроз 30 паноа и предмета, који су изложени у витринама, приказан је пут тих војника, који су се борили у дивизијама српске војске, а посебан део на изложби представљају ратни дневници војника из Топлице.
-Овде смо се окупили да бисмо одали почаст онима чија су имена била негде заборављена у прашњавим архивским кутијама, а која су управо овом изложбом оживљена и приказана јавности. То су они људи, који се нису питали да ли је неко власт или опозиција, то су они људи који су свим срцем својим волели и поштовали своју отаџбину и који нису имали било какаву идеологију онда када су кренули да бране сопствену државу и сопствени народ. То су људи, који су и на Церу и на Колубари, показали велико херојство и јунаштво, који су се повукли преко Албаније и поднели огромну жртву. То су они јунаци, који су успели да капију слободе отворе и освоје врхове Кајмакчалана. То су они људи, који су на Добром пољу, самлели непријатељске редове и непријатељске војнике и отворили капију слободе српском народу. То су они људи, који су већ на јесен 1918. године донели слободу не само Србима, већ и нашој, како су тада говорили јужнословенској браћи, Хрватима и Словенцима, ослободивши читаву територију Балкана и добар део Југоисточне Европе, истакао је између осталог отварајући изложбу „Заборављени јунаци Топлице“ државни секретар проф. др Дејан Антић.
Нагласио је да је ова изложба прилика да заборав уступи место сећању, и да сви заједно одамо почаст свим тим јунацима и кажемо да ћемо, уколико не негујемо сећање на њих, на наше храбре претке, доћи у једну велику опасност, да изгубимо сопствени идентитет.
-У метежу свих политичких превирања и дешавања некако смо заборавили на идентитет, а то је нешто што је најважније. У овом превирању смо видели да су некима много важнији Загреб и Вараждин и неки други европски градови, од градова у Србији, од српских националних интереса и интереса сопственог народа. Дакле, овде смо да одамо почаст нашим прецима, да кажемо да их се сећамо, да кажемо да се поносимо њима. Зато је Министарство културе Републике Србије подржало и подржаваће овакве пројекте, који ће имати за циљ очување националног идентитета и чување националне свести. Захваљујем се на томе што је и Град Прокупље показао разумевање и подржао реализацију ове изложбе и сматрам да она треба да се види и у другим крајевима Србије, јер ови јунаци, који су представљени овде, њих 1250 из Топлице, нису били само припадници Другог пешадијског пука, већ су се налазили у свим јединицама војске Краљевине Србије, у различитим дивизијама и дивизијским областима су деловали. Тако да је то питање национално, а не само локално и регионално. Зато ћемо подржати идеју да ова изложба путује српским земљама и да људи из других градова могу да се упознају са њом, нагласио је Антић и подвукао да изложба представља одличан пример како и остали градови треба да раде и на који начин треба да чувају сећање на своје претке, који су били у неким другим војним формацијама, али који су заједно са Топличанима, раме уз раме, гинули, стварајући, лепшу, бољу и слободну, уједињену Србију.
Према речима аутора ове изложбе кустоса историчара Маје Димић, идеја за једну овакву изложбу и пројекат је потекла од једног ратног дневника, војника Сретенија Симоновића, који је Музеју поклонио професор у пензији Љубинко Милосављевић.
-Међутим, када смо видели да има мали број страница, који није довољан за штампање, онда смо решили да све ратне дневнике, а њих је укупно 20, који се налазе у збирци Народног музеја Топлице „Гвоздени пук“, штампамо у виду једне монографије, а да у једном делу монографије, у виду прилога, дамо и приказ свих носилаца Карађорђеве звезде са мачевима и свих војника по дивизијама, који су се борили за време свих ослободилачких ратова. Оно што представља посебан значај јесте списак од 1250 војника, са краћим и дужим биографијама, колико су успели да пронађу истраживачи приликом прикупљања материјала за овај пројекат, подвукла је Димић.
Отварању ове значајне историјске изложбе присуствовали су бројни поштоваоци српске историје, чланови породица, који су били дародавци заоставштина својих предака, представници Цркве, Града Прокупља, Војног синдиката „Гвоздени пук“ и прокупачких установа и институција.
У пратећем делу програма, учествовао је хор прокупачке Музичке школе „Корнелије Станковић“ и чланови Књижевне омладине Прокупља, који су говорили стихове песникиње Иване Ђурковић Којић, под називом „Витезови првог реда“.
Сви они који нису били на отварњу, а желе да погледају поставку изложбе „Заборављени јунаци Топлице“, моћи ће то да учине до средине фебруара 2026. године.
