Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић јуче је свечано уручио сертификате полазницама које су успешно завршиле обуке ручног ткања, нецања и веза, занимања која се убрајају у дефицитарна у Републици Србији.
Том приликом, министар је полазницама честитао у име Владе Србије и своје лично име на завршеној обуци и пожелео им да на професионалном нивоу, са успехом примењују стечене вештине, израђују занатске производе, пласирају их на тржиште и тако остваре приход за себе и своје породице.
Како је рекао, “спровођење мера активне политике запошљавања, којима су обухваћена теже запошљива лица, вишеструко теже запошљива лица и лица која припадају посебно осетљивим категоријама незапослених, један је од приоритета Владе Републике Србије”.
„Успешно завршене обуке су показатељ да смо на правом путу када је реч о испуњавању приоритета које је Министарство поставило испред себе и својих партнера, а то су побољшање услова на тржишту рада и унапређење институција тржишта рада, подстицање запошљавања и укључивања теже запошљивих лица на тржиште рада и подршку регионалној и локалној политици запошљавања, унапређење квалитета радне снаге и улагање у људски капитал и смањење незапослености на ниво испод 10 процената у наредном периоду“, истакао је министар.
Ђорђевић је рекао да је за 2018. годину било предвиђено да у мере активне политике запошљавања Националне службе за запошљавање буде укључено 132.200 лица, од чега 7.600 особа са инвалидитетом, а прелиминарни подаци показују да је било укључено више од очекиваног, укупно преко 154.000 лица, од чега преко 10.400 особа са инвалидитетом.
„Представницима Етно мреже, који су спровели ове обуке, желим да и даље негују и преносе српску традицију. Радује ме да сте својом дугогодишњом посвећеношћу традиционалним занатима допринели да стапарски ћилим буде отргнут из заборава и уврштен на Националну листу нематеријалног наслеђа“, поручио је Ђорђевић.
Уручењу сертификата присуствовао је и градоначелник Прокупља Александар Симоновић.
Обраћајући се присутнима, међу којима су били, поред представника општина и градова, добитнице сертификата и партнера, и амбасадорка Словачке Дагмар Репчекова, амбасадорка Канаде Кети Чаба, заменица амбасадора Краљевине Норвешке Јане Марит Кнутруд, политички саветник у амбасади НР Кине у Србији Јишу Тиан, први секретар у амбасади НР Кине Џанг Ћанг и директорка УНИЦЕФ-а у Србији Регина Де Доминицис, Симоновић је рекао да му је драго што је ту, и да је завршен један важан посао.
“Сви заједно завршили смо један важан посао, завршена је обука за израду традиционалних рукотворина. На територији града Прокупља ову обуку је похађало и успешно завршило пет жена. Обука је извођена у просторијама нашег Бизнис инкубатор центра. Полазнице ове обуке биле су трајно незапослена лица из рањивих група”, рекао је Симоновић и захвалио се министру Зорану Ђорђевићу на томе што је препознао значај неговања традиционалних вредности.
Ова одлука, да се финансира програм обука, има вишеструке позитивне ефекте: скоро па заборављена вештина израде традиционалних рукотворина отргнута је од заборава, сви они који су завршили ову обуку и добили сертификате стекли су нова знања, овладали су новим вештинама, своје способности су подигли на један виши ниво, тако да су као трајно незапослена лица из рањивих група постали много упошљивији и пружила им се могућносат да кроз производњу и пласман својих рукотворина остваре одређене приходе, што ће свакако повећати квалитет њиховог живота. На овај начин директно се допринело економској и друштвеној афирмацији жена на селу.
“Ми, као локална самоуправа, у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наставићемо да подржавамо овај пројекат на тај начин што ћемо одређену количину производа коју произведу наше суграђанке откупити и користити као поклоне које ћемо даривати нашим пословним партнерима. Помоћи ћемо им у пласману производа на тај начин што ће Туристичка организација Прокупље у својим објектима изложити и продавати традиционалне рукотворине, које произведу наше суграђанке, тако да ће туристи и други заинтересовани моћи да их купе”, истакао је градоначелник Прокупља и наставио: “Као премијер, а сада као председник Републике Србије, господин Александар Вучић, поставио је јасне циљеве и задатке свима нама, а то је да Србију учинимо бољим местом за живот и рад свих наших грађана, неговањем традиционалних вредности и усвајањем нових знања и вештина. Управо се то овим програмом обуке и постигло”.
Симоновић је добитницима сертификата пожелео пуно успеха у даљем животу и раду.
“У исто време вас и молим да знања и вештине које сте стекли кроз овај програм пренесете на млађе генерације. Уважени министре, надам се да ћемо наставити изванредну сарадњу коју имамо, пре свега у области реализације пројеката социјалне заштите и обележавању значајних историјских датума у Прокупљу. Тако да користим прилику да вас позовем да 26. фебруара посетите Прокупље и присуствујете обележавању 102. годишњице од Топличког устанка, јединог устанка у тада поробљеној Европи и по многим историчарима трећег српског устанка“, закључио је градоначелник Прокупља Александар Симоновић.
Национална служба за запошљавање организовала је обуку за радно оспособљавање незапослених жена и младих из руралних подручја, а двомесечну радионицу традиционалних техника ручног ткања, нецања и веза, коју је спровела Етно мрежа, похађало је 106 жена и један мушкарац из девет градова и општина широм Србије.
Обуке које су организоване у занатским радионицама на локалу похађале су и 53 полазнице изнад 50 година старости, које су усвајањем нових вештина добиле јединствену прилику за додатни приход и радно ангажовање на изради рукотворина као пословних поклона. У току програма, спроведене су обуке у традиционалним техникама у девет градова и општина Србије за 107 незапослених лица, претежно жена, као самосталних произвођача рукотворина.
Реализованим обукама се подигао ниво способности и упошљивости трајно незапослених лица из рањивих група кроз стицање специјализованих вештина у изради традиционалних рукотворина као пословних поклона и туристичких производа и директно се допринело економској и друштвеној афирмацији жена на селу у Србији.
