Поштоваоци српске историје, у Народном музеју Топлице, ових дана могу да погледају изложбу фотографија и докумената, који говоре о животу краљевог ађутанта генерала Душана Крстића.
-Изложбу је отворила унука генерала Крстића, Јелена Петковић. Она је за само отварање изложбе и промоцију дневника „Краљев ађутант генерал Душан Крстић“, донела и униформу свог деде са еполетама. О дневнику су говорили приређивачи, историчари Народног музеја у Крушевцу, Горан Васић и Сања Рутић Воротовић. Издавач је Удружење ратних војних инвалида Прокупље, а покровитељ је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, рекао је директор Народног музеја Топлице, Дарко Жарић.
Душан Д. Крстић рођен је у Крушевцу 1888. године. Основну школу и шест разреда Гимназије завршио је у Крушевцу, где је живео све до уписа у нижу школу Војне академије 1905. године. Његово школовање и напредовање одвијало се устаљеним путем, по тадашњем систему школовања.
-Каплар је постао 1906, поднаредник 1907. и наредник 1908. године. Прве године Више академије је већим делом био болестан, тако да је испите полагао по повратку са лечења, у Крушевцу. Чин потпоручника добија 1909. године и бива распоређен у 6. пешадијски пук, а потом постаје водник 17. пешадијског пука у Ваљеву 1910. године, истакао је историчар Горан Васић, говорећи о животу генерала Крстића.
Он је навео да га је почетак Првог балканског рата затекао на место водника 2. чете трећег батаљона, на којем је службовао и ратовао током Другог балканског рата.
-Као питомац Више академије, практично се усавршава на бојном пољу, тако што се на његово школовање и животни пут надовезује и почетак Првог светског рата, који га је задесио у околностима даљег сазревања и стасавања у прекаљеног српског официра. Први светски рат је практично био прекретница у животу и каријери Душана Крстића. Прошао је велике битке, био рањаван, лечен у болницама у Италији, Грчкој и Француској. Суочио се са страдањем блиских људи, што све заједно доприноси развоју једне јаке личности, која ће наставити своју плодну каријеру. У периоду између два рата, службовао је у више југословенских градова уз стални напредак, што га је уз богату каријеру, препоручило за краљевог ађутанта. Поред дужности, које су му биле намењене, постаје одана и блиска личност Његовом краљевском височанству Александру I Карађорђевићу, подвукао је Васић.