Љубитељима писане речи, у Народној библиотеци „Раде Драинац“, својом новом књигом, под називом „Деведесете“, синоћ се представила проф. Мирјана Бојанић Ћирковић, рођена Прокупчанка , која живи и ради у Нишу.
Ова њена књига је како је навела, потпуно непланирано изашла из ње и од самог почетка, почев од корица, до последње странице је њено ауторско дело, а штампана је у тиражу броја њених година.
-Реч је о збирци, мало специфичној, не само због тематике и деведесетих, које су нам обично табу тема, јер обично чекамо да што више времена прође, да бисмо се онако охрабрени окренули неким болним стварима, темама и доживљајима. Збирка је сачињена из два дела, у првом делу су песме, које су углавном дате из перспективе детета, које је преживљавало деведесете. Заправо из моје песпективе, ја сам била то дете, које је негде схватало да се нешто озбиљно дешава и које је трпело због тога, али није знало шта се тачно дешава, рекла је аутор говорећи о збирци „Деведесете“.
Она је навела да су у другом делу збирке есеји, који су опет одјек тих деведесетих.
-То је зато што тек кад сам почела да стваљам на папир нека размишљања о човеку, животу, свету, о себи, схватила сам колико су нас те деведесете обликовале. Ту смо научили да трпимо, да будемо челични, да носимо неки систем вредности, који колико могу да схватим и у својим годинама се коси са оним што су уопште савремене тенденције. Тако да је ова збирка пре свега одговор на питања моје деце ,,Мама зашто звучиш као из неког прохујалог времена, зашто љубиш кору хлеба пре него је бациш, зашто кажеш да све волиш да једеш?“, истакла је проф. Бојанић-Ћирковић.
Објаснила је да је све што је стало у ову збирку дуго настајало у њој.
– Тридесет година сам носила песме у себи и сада када су угледале светлост дана, када сам да тако кажем „испустила део себе“, осећам се лакше. Наслови мојих песама су и први стихови, а оне су итекако реалне. Све песме и есеји су друштвено ангажовани, оне јесу личне, али су и опште, јер сви смо те године проживљавали на овај или онај начин. Једно је сигурно и у њима, таквим какве су биле, а сви знамо да су биле тешке, било је више солидарности, обраћали смо пажњу једни на друге, на људе у окружењу. Песме су проживљене, а сви јунаци у њима су стварне личности, нагласила је проф. Мирјана Бојанић Ћирковић.
Она је запослена на Филозофском факултету у Нишу у звању доцента. Аутор је више од седамдесет научних радова из области српске и компаративне књижевности, објављених у домаћим и међународним часописима и зборницима радова, монографије Читалац у науци о књижевности (2020) и коаутор је читанки 5–8. разреда издавачке куће „Герундијумˮ. Члан је Центра за наратолошке студије Универзитета у Нишу и секретар је српско-румунског часописа „Исходиштаˮ. Добитница је Светосавске похвалнице Топличког управног округа за 2018. годину и повеље „Драинац” за допринос развоју културе Топлице. Ужа област интересовања јој је теорија књижевности, методологија науке о књижевности и савремена књижевност.
