У Народном музеју Топлице, у знак сећања на 110 година од голготе Српске војске кроз Албанију и њеног доласка на грчко острво Крф, једног од најтежих и најзначајнијих поглавља у историји српског народа током Првог светског рата, одржана је промоција књиге „Ходочашће на Крф“, аутора кустоса „Српске куће“ на Крфу, Љубомира Сарамандића.

Књига „Ходочашће на Крф“ не пружа само сувопаран хронолошки приказ чињеница боравка наше војске на Крфу, већ више говори о стању духа српског војника, официра, цивила. Она доноси детаљан приказ овог историјског догађаја и повезује патњу српских војника и цивила са њиховим поновним окупљањем и опоравком на Крфу, као и са савезништвом и помоћи грчког народа у тим тешким тренуцима.

-Она је мала по обиму, али велика по својој намени и постигнућу.У њој није све речено о српској голготи и страдању у току Првог светског рата, али је речно довољно да нас подсети на захвалност, коју дугујемо онима, који су страдали да би се изградила отаџбина, записао је о овој књизи, протојереј и професор славистике на државном Колумбус универзитету у Охају, др Матеја Матејић.

Представљајући своју књигу пред прокупачком публиком, кроз фотографије и видео материјал, Љубомир Сарамандић је рекао да има част да последњих 25 година обавља дужност кустоса „Српске куће“ на Крфу. За то време, како је истакао овај музеј је посетило пола милиона грађана Србије, али и странаца.

-„Српска кућа“ је најбоље оцењена кућа у Грчкој. То је здање велике архитектонске вредности, налази се у самом центру града Крфа, састоји се од музеја „Срби на Крфу 1916. -1918.“ и Почасног конзулата Републике Србије. У разговору са посетиоцима, али и на оваквим окупљањима, ја настојим, да тај историјски тренутак представим и покушам да дам одговор, овде у Србији, на питање зашто треба доћи на Крф, додао је аутор књиге „Ходочашће на Крф“ и нагласио да одговор на то питање није нимало једноставан.

Он је објаснио да за све Србе, одлазак на Крф није само туризам, већ и нека врста ходоћашћа, као и да је последњих неколико година забележен велики број посетилаца, посебно из Јужне Србије, који увек истичу да по доласку на ово острво осете неку посебну врсту емоција.

-„Српска кућа“ је први чин ходочашћа, други је острво Видо, на простору испред Маузолеја и Плаве гробнице. Рекао бих да се ту, пре свега код младих, покрећу неки механизми, које је немогуће покренути на неком другом месту. Мени је изузетно драго да је моје прво обраћање у овој години, када обележавамо 110 година од голготе српске војске кроз Албанију, било управо у Прокупљу, истакао је Сарамандић.

Историјски гледано, повлачење српске војске и цивила кроз планине Црне Горе и Албаније у периоду од новембра 1915. до јануара 1916. остало је упамћено као „Албанска голгота“ – трагичан марш у екстремним условима зиме, глади, болести и недостатка основних средстава, који је представљао погубан тест за тадашњу државу и њене грађане. На острву Крф, које су тада Срби често називали „острво спаса“, уследили су месеци опоравка од страдања. Велики број војника био је смештен и лечен на оближњем острву Видо, али упркос помоћи, многи су страдали и тамо, а море око острва названо је „Плава гробница“.

Писац и кустос „Српске куће“ на Крфу Љубомир Сарамандић, овом књигом је овековечио славну српску генерацију из 1914.-1918, која је својим херојством за сва времена уздигла до неба српског војника.

У програму ове вечери учествовао је и хор Музичке школе „Корнелије Станковић“ и прокупачки глумац Небојша Миленковић Јумба.