Поводом јубиларних 61. јунских „Сусрета лекара Топлице“ у Дому културе у Прокупљу одржана је свечаност у оквиру које је одржана Стручна трибина и промовисана књига „Путевима модерне српске медицине од 1912. до 1941.“ аутора Славице Поповић Филиповић.

Свечаности су присуствовали бројни лекари из Топличког краја као и еминентни стручњаци из области медицине, гости из Ниша, Београда и целе Србије.

На почетку свечаности присутнима се бираним речима обратио председник Српског лекарског друштва (СЛД) Прокупље др Срђан Мијатовић, који је у својству издавача монографије, најпре исказао велику захвалност најпре ауторки, како је рекао, антологијског и капиталног издања књиге која обухвата развој здравства у Топличком округу и шире у најважнијем периоду зачетка здравства у Србији.

-Реч је о обимном научном делу трајне вредности на 416 страница А4 формата, са преко 200 фотографија, 60 прилога и извештаја о народном здрављу, и са преко 400 референци литературе, извора и докумената, рекао је Мијатовић.

-Да ова јединствена књига угледа светлост дана велика заслуга припада др Дарку Лакетићу који је уједно и главни одговорни уредник издања, истакао је Мијатовић и додао да је књига штампана уз помоћ Града Прокупља и Историјског архива Топлице. Такође је захвалио на помоћи др Ивани Радовановић, рецезенту књиге, др Јелени Јовановић Симић, кустосу Музеја науке и технике, Ђорђу Ераковићу некадашњем директору Планинке из Куршумлије, академику Радоју Чоловићу, Мили Недељковић из Војне болнице Ниш, Дарку Жарићу и Маји Димић из Народног музеја Топлице у Прокупљу, свим подружницама СЛД, потомцима лекара и свим сарадницима.

Говорећи о књизи ауторка професорка Славица Поповић Филиповић казала је да се ради о једном свеобухватном историјском штиву које ће надживети векове. Подсетила је да књига у себи садржи 12 поглавља од којих би свако појединачно могло да представља књигу за себе.

-Описани период обухвата балканске и Први светски рат, који су дочарани кроз биографије топличких лекара, са посебним освртом на животни пут др Алексе Савића, дугогодишњег  топличког среског лекара, који је био и министар здравља у Влади Краљевине Србије познат као велики хуманиста и добротвор, казала је аутор Славица Поповић Филиповић.

У књизи је испричана и прича о легендарној Ваљевској болници, која захваљујући тадашњем пожртвовању лекара и медицинских сестара, траје више од сто година, као неисцрпна инспирација истраживача, историчара, лекара, писаца.

На свечаности је поменута и изложба професора Владимира Кривошејева, која гостује у Прокупљу о Ваљевској болници и њеном управнику др Милану Пецићу, која представља најлепши пример неговања сећања на те велике дане кад је један цео град био велика болница.

-Захваљујући људима који су се бавили истраживањем дошли смо до података и о учешћу топличких лекара у мисији спасавања великог броја оболелих од тифуса у Ваљевској болници. Међу њима је др Димитрије Калијадис, дугогодишњи лекар и управник прокупачке болнице који је руководио једном резервном болницом са преко хиљаду болесника. Такође је познато да је у Ваљеву боравио и др Бора Јанковић – Грејач, лекар и управник болнице у Прокупљу и др Јован Панајотовић, лекар у Топлици као и наравно др Алекса Савић, истакнуто је на свечаности.

Корени здравства у Топлици  досежу и до Болнице женског друштва у Прокупљу, у време топличког устанка, којом је руководио др Јован Ђокић.

Велики допринос током Великог рата дали су топлички лекари, који су у саставу санитета пратили дејства нашег чувеног Гвозденог пука, а међу њима су били др Влада Маринковић, др Спира Николић и др Борисав Бора Ђорђевић, који је у најдужем периоду био лекар Другог пешадијског пука Књаз Михаило и захваљујући овој књизи осветљен и његов ратни пут.

У поменутој књизи сабране су биографије великог броја лекара, чији животни пут дочарава и описује деловање Окружне болнице у Прокупљу, основане 1881. и среске болнице у Куршумлији, основане 1909. године.

-Отварањем прве наменске зграде окружне болнице 1928. године у Прокупљу отварају се и нове путање у организацији топличког здравства, посебно специјалности као што је хирургија где су златним словима забележена имена др Драгослава Вишека, родоначелника прокупачке хирургије, др Витомира Говедаревића и проф. др Воје Стојановића, великог југословенског хирурга, међународно признатих заслуга.

Славу пионира у хирургији у послератном периоду наставља др Васа Дражић, управника прокупачке Болнице, чија се кћер др Љубица Дражић веома емотивним говором обратила присутнима подсећајући на јако тежак и важан период  здравства у Топлици када је формирана плејада врсних хирурга.

-Поред хирургије, у овом периоду посебно место припада балнеологији када Куршумлијска Бања ангажује прве бањске лекаре са признатим квалификацијама и искуством бањског лечења. У великом броју бањских лекара издвајају се двојица, др Светислав Зарић, вишегодишњи срески лекар косаничког среза и управник среске болнице у Куршумлији и лекар у Куршумлијској Бањи, др Божидар Милосављевић Чампар, први стални бањски лекар у Луковској бањи, касније познат смедеревски хирург.

Занимљиво је да је Куршумлијска бања, тада у власништву Стевана Петровића обавила прву анализу топлих минералних вода 1885, коју потписује проф. др Марко Леко, а да је статус краљевске бање добила указом краља Александра Карађорђевића 1929. године. Ауторка књиге у посебном поглављу поклања пажњу знаменитим топличким лекарима академику др Војину Шуловићу, примаријусу др Сретену Красићу и професору др Александру Димитријевићу.

На свечаности у прокупачком Дому културе бројна признања и захвалнице СЛД уручена су заслужним лекарима и аутору и заслужнима за издавање књиге о топличком здравству.

У оквиру обележавања великог јубилеја гости лекари из целе Србије обишли су Спомен комплекс и Спомен собу „Гвозденог пука“, посетили прокупачки музеј и поставку о Ваљевској болници, положили цвеће на гроб и спомен обележје др Алексе Савића на Хисару, одали почаст преминулим лекарима на прокупачком гробљу.

-Топлички округ је деценијама био предмет истраживања, која су се бавила историјском прошлошћу Топлице, тако да је ова књига историјски прилог о здравству у Топлици који широко отвара врата научном развоју српске науке и развоју српске медицине, закључио је др Срђан Мијатовић.