Као завршни део књижевне манифестације „Драинчеви сусрети песника“, одржано је и вече, на коме је представљено стваралаштво овогодишњег добитника награде за најбољег топличког писца. Ове године је та награда припала Мирјани Бојанић Ћирковић из Блаца, која се овом приликом потрудила да љубитељима књижевности, прикаже своје стваралаштво.

У образложењу жирија, који је радио у саставу Драган Огњановић, Љубиша Красић и Саша Миловановић, стоји да песничка продукција у Топлици 2023. године није била велика, али да то не значи да није била квалитетна.

-Квантитет не подразумева увек квалитет. Жири је имао лак задатак, јер се једна збирка, заправо две збирке у једној корици, издвојила својом иновативношћу и необичношћу. Мирјана Бојанић (која се у научним текстовима потписује као Мирјана Бојанић Ћирковић) дистанцирала се од своје улоге предавача студентима србистике на Филозовском факултету у Нишу и јавила се овом књигом као песник, стваралац. Иако је „двоглава“ књига и садржи „Умем са мушкатлама“ – „Звезде у потиљку“, указује на потпуну песничку зрелост ауторке и доноси оригиналну поезију, која се својом тематиком и стилом доста разлукује од поезије топличких аутора, које је жири у протеклих деценију и по имао прилике да чита.

Жири је објаснио да, пишући о овој збирци пишу о двема потпуно различитим мотивским и стилским скупинама поетских текстова.

-„Звезде у потиљку“ нису раскинуле са метафизиком, у извесном смислу су боготражитељске, док је „Умем ја са мушкатлама“ једна женска књига – али се у њој лирско ја готово поистовећује са мушким тестостеронским вокабуларом и погледом на свет – а опет испевана је из позиције побуњене жене, која не пристаје на мушке стереотипе и зацементиране конвенције о жени као предмету мушке пожуде, заправо објекту. „Звезде у потиљку“ су ближе традиционалном певању, стихови су краћи и у њима се евоцирају сећања на неке животне ситуације, те има носталгије, али и интертекстуалних веза са прочитаном литературом, наводи се у образложењу.

Друга песничка целина доноси поезију дугог слободног стиха и савим другачијег мотивског језгра и песничких слика. У центру ових песама су „Она“, односно све „Оне“ притиснуте „медвеђим шапама“ односно мушким рукама „Правимо се мртве под медвеђим шапама.“ У песми по којој је насловљена збирка „Умем ја са мушкатлама“ лирско ја (она) види себе као Еуридику. „Послењи степеник баца обрисе лика дрхћуће Еуридике прегажене очевим морањима и мајчиним мокасинама.“

Жири није дао предност било којој поетској целини у овој „двоглавој“ књизи, већ је посматрао као једну књигу са два лица. Читаоци ће моћи да се одлуче коју страну Мирјанине поезије више воле, према својим склоностима.

Добитница награде за књигу најбољег топличког писца у 2023. години, Мирјана Бојанић Ћирковић, створила је значењски богат рукопис, са једне стране пружајући могућност читаоцима да промишљају о најсложенијим питањима савремене егзистенције, а са друге стране нудећи им уживање у читању поезији.