Као део програма књижевне манифестације „Драинчеви сусрети песника“, у Народној библиотеци „Раде Драинац“, одржано је и вече топличке поезије, на коме су топлички писци читали своју поезију, али је и традиционално додељена награда за „најбољу књигу топличког писца у 2022. години“. Овога пута жири је донео једногласну одлуку да то буду два аутора, Саша Миловановић за збирку поезије „Песме“ и Драган Добрашиновић за књигу „Док је небо чекало човека“.

-Прошла година донела нам је два нова, а ипак сазрела, лирски заокружена и уметнички избрушена поетска гласа. Права је штета што смо оволико дуго чекали да њихове књиге угледају светло дана, а још већа штета би била не препознати њихову вредност и место у комплексу Топличке поезије XXI века, рекао је обрзлажући одлуку, председник жирија за доделу награде „за најбољу књигу поезије у Топлици у 2022. години“ Драган Огњановић.

У образложењу се даље наводи да је поетска пловидба Саше Миловановића, један храбар искорак у свет слика и појмова, који обилују митолошком фантастиком, психолошком подлогом и еротивном имагинацијом.

-Песник нас својим пловидбама вешто измешта из веремена и простора, којима припадамо нудећи спасоносне хоризонте и ковитлаце свог бајковитог унутрашњег света. Песме траже интуитивну радозналост и ерудицију и отвореност за језичке и лексичке експерименте и инвентивности. Аутор се строго држи својих принципа оригиналног компоновања песничких конструкција, како оних унутрашњих, мисаоних, тако и спољашних односно формалних. Активира архаизме, кованице и неологизме, које само он, у својој стваралачкој фантазмагорији ствара, попут неког језичког демијурга. Ти принципи доносе одређени ризик, али и смештају Сашин говор, у оригиналне и аутохтоне песничке гласове Србије, истакао је Огњановић.

Образлажући одлуку, у којој се наводе разлози због којих је награђена поезија Драгана Добрашиновића, председник жирија је истакао да овај аутор, иако му је ово прва књига, прескаче све дечије, почетничке болести и пише истанчаним, доследним књижевним стилом и песничким изразом, који је на најбољем трагу великана српске поезије, попут Бећковића или Раичковића.

-Како лепо примећује књижевник Игор Ивановић у предговору – ,, Драган као да је чекао да се у њега утка богато животно искуство, које је преточио у стихове. Аутор не покушава да наметне коначне судове, као заокружен интелектуалац, који зна колико је дубок амбис човекове природе, у којој се за превласт боре Творац и сотона, већ храбро износи вечите теме и дилеме пред читаоца, не покушавајући вулгарно да арбитрира.“ Иако је структурално подељена на два дела, условно речено љубавну и филозофско-рефлексивну поезију, из свих песама подједнако исијава Добрашиновићева рафинираност и интелектуализам, који не суспрежу и рационализују доживљајно, већ постају инструменти његовог продубљивања и обогаћивања. Лирско ја посвећено је преиспитивању комплексног егзистенцијалног искуства друштвено-историјских, традиционалних, политичких тема, кроз призму интензивног уметничког доживљаја света и стварности, стоји у одлуци жирија, „за најбољу награду топличког писца“, који је радио у саставу Драган Огњановић, Даниел Јовановић и Љубиша Красић.

Награђени песници су се захвалили на награди и за љубитеље писане речи су казивали своје стихове из награђених збирки. Придружили су им се и песници Ивана Ђурковић, Зоран Стошић, Миливоје Крстић, Иван Љумовић и Зоран Николић.