У оквиру Културног лета, које организује прокупачки Дом културе, синоћ је у Спомен соби „ Драинац“, одржано књижевно вече, на коме је гостовао књижевни критичар проф. др Предраг Јашовић.Тема је била актуелна критика и савремено стваралаштво, а Јашовић је говорио о томе колико данас има критике и критичара, да ли их има као некада и да ли се њихова реч уважава, односно „рачуна“. Он је појаснио и која је функција критичара уопште, као и то да ли они могу бити посредници између читалаца и књиге.

-Колико уистину савремено ствралаштво, савремено песништво, па и уметност уопште зависи заправо од критике, било да је књижевна критика или ликовна? Чини ми се, да се ми сада, у овом нашем 21. веку, битно разликујемо од онога што је била та друга половина 20. века. Мислим да је већ с краја 20. века, заправо од тамо неких 80 година, па наовамо почело одумирање критике. Ако погледате, видећете да писци једни другима потписују књиге, па ћете онда видети да могу да се скупе, рецимо неколико њих, који ће да прогласе неког за великог писца, који ће да издобија велике награде, које се мере у десетинама хиљада евра. Некада се критичари нису огрешили о своју оцену, што ће рећи да су били посвећеници. Онда је постојало нешто што се зове, назовимо то негативна критика, а ја мислим да је управо супротно. Да је та негативна критика тада за друштво, за естетику стваралаштва на српском или на штокавском говорном подручју, заправо била најпозитивнија. Јасно је постојала диференцијација између оних који су изванредни књижевници, добри књижевници и дилетанти, а данас ту диференцијацију немамо. Не знам да ли смо видели негативну критику у последњих тридестак година, објаснио је проф. др Јашовић.

Он је навео да се данас најбоље прича о непрочитаним књигама.

-Зашто да кажете нешто негативно, јер ако то кажете, ви то морате и да одбраните и да прочитате књиге, а кад некога хвалите онда све је у реду. То управо нема везе са човеком, већ са стваралаштвом и другим књижевницима, који треба да дођу после тог писца. То што радимо радимо за будућност, а не само за садашњост, истакао је овај књижевни критичар.

Говорећи о тежини посла књижевног критичара он је нагласио да је ту најтеже бити оригиналан, казати нешто на начин на који то досад није речено, а са друге стране изаћи из анонимности.

-Заправо ти критичари би требало да служе као својеврсно посредништво између аутора, књиге и читалачке публике, да они препоруче шта је ту добро. Нажалост ту имамо један  велики проблем, који није од јуче већ нас прати од памтивека. Реч је о томе да се укус публике не поклапа са укусом критике. Оно што воли да чита публика, не улази у историју књижевности, што је лепо за публику није лепо за историју, није лепо за језички канон. Зашто? Из простог разлога, што личи на све оно што је већ постојало, а данас рецимо песнички дискурс, уметнички дискурс тражи оно што је ново. Тражи једно ново језичко трајање, како би се кроз ту естетику језика и говорни потенцијал наново потврдили, подвукао је проф. др Предраг Јашовић, гост књижевне вечери, која је у Прокупљу организована у оквиру овогодишњег Културног лета.