У организацији Министарства Заштите животне средине Републике Србије, у Прокупљу је одржана Јавна расправа о Нацрту уредбе о проглашењу и Студији заштите Парка природе “Радан“.
Присутне је поздравила шеф Одсека за заштићена подручја Лидија Стевановић, која је нагласила да се у Прокупљу одржава пета и последња јавна расправа, док су претходне одржане у Бојнику, Лебану, Медвеђи и Куршумлији, као подручјима на којима се налази ово заштићено подручје.
-Завод за заштиту природе Србије је почетком новембра доставио Студију заштите Парка природе „Радан“ Министарству заштите животне средине, чиме је и покренут поступак заштите. Ово подручје је 2017. године Уредбом Владе Републике Србије сврстано у прву категорију заштићеног подручја, од националног и међународног значаја, укупне површине 41.312,72 хектара. У међувремену је Завод за заштиту природе извршио ревизију подручја и достављањем нове Студије надлежном министарству, покренут је поступак ревизије заштите овог подручја, са новом површином која предвиђа повећање на 43.512,72 хектара, казала је Стевановић.
У првом делу јавне расправе, презентована је Студија заштите Парка природе „Радан“, коју је одржала представница Завода за заштиту природе, Биљана Крстевски.
Парк природе „Радан”, налази се на територији општина Куршумлија, Бојник, Лебане, Медвеђа и града Прокупља. Нацртом уредбе брдско-планинско подручје централног дела јужне Србије, између горњих токова реке Косанице и Јабланице, чији средишњи део простора испуњава планински масив Радана, ставља се под заштиту и проглашава заштићеним подручјем под именом „Радан”, као природно добро међународног, националног, односно изузетног значаја и сврстава се у Ι категорију заштите, као Парк природе „Радан”.
Парк природе „Радан” ставља се под заштиту ради очувања геолошке, биолошке и предеоне разноврсности, а нарочито очувања разноврсних облика вулканског рељефа; Лецко андезитског масива, највишег и највећег вулканског комплекса у Србији (клисуре: Велике Косанице, Гајтанске реке, Боринске реке и Соколов вис); хидроолошких и хидрогеолошких појава (бифуркација Деливоде); шумских станишта на прелазу између котлина и брдско-планинских терена на дисецираном рељефу са комадима андезитских стена рефугијалног карактера, од појаса заједница врбе и тополе (Salici-Populetum albae), климазоналних заједница сладуна и цера (Quercetum farnetto-cerris), термофилних китњаковових заједница (Quercetum montanum moesiacum), китњаково-грабових заједница (Querco-Carpinetum serbicum), мезофилних букових шума (Fagetum montanum moesiacum), реликтних полидоминантних и осиромашених шумских заједница са мечјом леском (Corylus colurna L.) и кавкаском липом (Tilia caucasica Rupr.) и заједница јавора и граба (Aceri-Carpinetum betuli) у контактном делу између храстовог и буковог појаса; станишта и популације дивље флоре (751 биљном врстом), а посебно мезијских ендемита (Pulsatilla montana ssp. bulgarica, Pastinaca hirsuta, Armeria rumelica и Sedum stefco); станишта и популација дивље фауне, посебно птица (црна рода, орао кликташ, сури орао, патуљасти орао, сиви соко, прдавац, буљина, легањ), сисара (ендемичне врсте македонска волухарице и шареног твора), риба (поточна пастрмка, двопругаста уклија, поточна мрена, кркуша, клен, вијун и гргеч), водоземаца и гмизаваца; карактеристичних природних предела и културнo-историјског наслеђа специфичног по времену настанка, степену очуваности и културној вредности. Подручје Радана не поседује изражени вегетацијски диверзитет. Међу њима, најзначајније су биљне заједнице које се развијају на површини андезитских стена и у њиховим пукотинама, а које припадају провизорно описаној свези Sedion stefco; станишта и популација дивље фауне, посебно птица (црна рода, орао кликташ, сури орао, патуљасти орао, сиви соко, прдавац, буљина, легањ), сисара (ендемичне врсте македонске волухарице и шареног твора), риба (поточна пастрмка, двопругаста уклија, поточна мрена, кркуша, клен, вијун и гргеч), водоземаца и гмизаваца; карактеристичних природних предела и културнo-историјског наслеђа специфичног по времену настанка, степену очуваности и културној вредности (заштићено непокретно културно добро „Царичин град” /Јustiniana prima/).
Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 19. децембром 2023. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине: поштом или на писарницу, са назнаком ПП „РАДАНˮ – Јавни увид о заштити, електронским путем на e-mail адресу: lidija.stevanovic@eko.gov.rs
