У оквиру културне манифестације „Музеји за 10“ у новоотвореној Спомен соби посвећеној Гвозденом пуку у Прокупљу одржана је мултимедијална презентација „Битка за освајање коте 1212. на Солунском фронту – ослобођење Битоља“.
У присуству већнице задужене за културу Града Прокупља Милице Ерић и бројних грађана, потомака јунака Гвозденог пука о славној битци у Првом светском рату у којој су се прославили наши преци говорили су историчар Маја Димић и виши кустос историчар у Народном музеју Топлице Дарко Жарић.
Они су подсетили да је у току ослободилачких ратова 1912-1918. године, Србија мобилисала око 100 пешадијских, коњичких и артиљеријских пукова и да су све те јединице храбро и пожртвовано, уз велике губитке, извршиле своју патриотску дужност према отаџбини, али да је само један, Други пешадијски пук „Књаз Михаило“ првог позива Моравске дивизије, због легендарне храбрости, као најбољи пук српске војске добио почасни назив „Гвоздени пук“. Пук је учествовао у свим ратовима које је српска војска водила од септембра 1912. све до средине децембра 1918. године.
У рат и вечну славу пук је кренуо 24. септембра 1912. на дан када се пола Топлице слегло да испрати своју дику и понос, свој Други пешадијски пук Моравске дивизије првог позива „Књаз Михаило“. Очеви и мајке, снаше са бебама у рукама, сестре и веренице, све се то слегло преко реке Топлице. Постројен пук, после кратког говора команданта, уз звуке пуковског марша „Дрино водо хладна“ кренуо је према Марковом камену низ Топлицу ка Куманову. Цвет Топличана отишао је на пут са којег се већина неће вратити. Отишли су у историју и вечну славу.
Ратна застава Другог пешадијског пука Моравске дивизије првог позива „Књаз Михаило“, била је најодликованија застава у српској војсци. Пуковској застави припала су одликовања: Карађорђева звезда са мачевима другог реда, Карађорђева звезда са мачевима трећег реда, Карађорђева звезда са мачевима четвртог реда, Орден Белог орла трећег реда, Златна медаља за храброст и Француски ратни крст са палмом.
Како је током презентације рекао историчар Дарко Жарић освајање коте 1212. на Кајмакчалану, тачније на планини Баба значило је одлучујућу победу Српске војске у Првом светском рату којом је пробијен Солунски фронт и створени услови за победу савезника над бугарским и немачким окупатором.
–Битка је трајала од септембра до децембра 1916. године и током ње храбри војници Другог гвозденог пука успели су да отерају окупатора са коте 1212, да сиђу у Пелагонију и ослободе град Битољ, који је уједно и први ослобођени град у тадашњој окупираној Србији. Током битке у којој је учествовало 2,5 хиљаде војника 400 њих је погинуло, а 1.000 тешко рањено. У битци у којој је пробијен Солунски фронт погинуо је и командант Другог гвозденог пука Димитрије Милић, један од тројице погинулих и легендарних команданата тог пука, казао је Дарко Жарић.
У битци је Коњичком дивизијом командовао Александар Мишић, син славног Војводе Мишића, а током битке у пробоју Солунског фронта погинули су велики јунаци попут капетана Љубомира Којовића и потпоручника Јанаћка Јовића. Тешко су рањене и две хероине Првог светског рата официри Српске војске Милунка Савић и Флора Сандс.
О овим и другим јунацима ове битке, њиховим животима, војевању и страдању на презентацији је говорила историчар Маја Димић.
Након освајања коте 1212. Бугари и Немци су се повукли у позадину и даље се нису водиле битке на Кајмакчалану. Након затишја у 1917. години, крајем 1918. десио се велики јуриш и пробој Солунског фронта по целој дужини у коме су савезничке снаге српске и француске војске ослободиле Србију гонећи пред собом поражене бугарске и немачке окупаторе.
