У ,,Народном музеју Топлице“ данас је, поводом Дана државности, отварена изложба „Топлички устанак 1917 – учесници, узроци и последице“ аутора историчара, музејског саветника, Дарка Жарића. Отварању изложбе присуствовали су представници Војске Србије, Града Прокупља, ученици прокупачких школа и бројни грађани.
– На овој изложби смо представили предмете, које смо пронашли у претходних десетак година. Неке предмете смо и откупили, нарочито документа. Оно што је изложено на паноима прати хронолошки историјски ток догађаја, а почиње са припремама за устанак, затим приказује сам устанак, четовође, ко су били устаници и на крају и спискове убијених или погинулих људи из Топличког округа. На 17 паноа налазе се имена 3800 људи који су убијени или погинули за време Топличког устанка. Ту је и дневник Косте Миловановића Пећанца, који је био у поставци, али никада није излаган на овај начин и са објашњењем – рекао је, говорећи о томе шта изложба садржи, њен аутор.
Како је навео Жарић, када говоримо о значају Топличког устанка, треба поменути то да се он много више помиње сада, уназад неколико година, него раније, посебно после 2017. године, када је у Прокупљу обележена 100-годишњица овог устанка. Годину дана пре овог значајног и великог јубилеја, Топлички устанак је уврштен у манифестације које се обележавају на државном нивоу.
– Изложена је и књига о Топличком устанку тадашњег државног функционера, Миливоја Перовића, која је објављена још 1954. године. Објављена је у невероватних 4000 примерака. Друго издање је објавио 1959. у 3000 примерака и треће, такође у 4000 хиљаде примерака. За то време 11000 примерака је импозантан тираж – додао је Жарић.
Он је објаснио да изложба садржи и доста интересантних предмета, а да су панои само помоћни део ове поставке.
– Један значајан део овде је из фонда Добросава Туровића из Лесковца, најпознатијег историчара Топличког устанка. Он нам је оставио много тога, а пре десетак година смо откупили бројне фотографије и документа, тако да сада имамо оно што нема ниједан музеј, ни архив у Србији. Што се тиче два пиштоља која су била у депоу Народног музеја Топлице, истражујући, дошао сам до закључка да су нека деца 1917. направила та два пиштоља, тако што су их скратила, да би могла да рукују са њима, јер су пре преправљања били пушке. Мала чета од 14 ђака, чији су родитељи страдали, придружила се устанку, одметнувши се у шуме. Коста Миловановић Пећанац је наредио да се они расформирају и пошаљу кућама. Једини који је остао био је 14-годишњак Ћирић, који је и направио те пиштоље, јер му је отац био мајстор. Нажалост, он је погинуо на Пасјачи, заједно са Тошком Влаховићем – испричао је аутор ове изложбе.
Према његовим речима на изложби се налази и прва српска ручна бомба, коју, како је рекао, зову „Васићка бомба“. Ту су и по први пут изложене фотографије злочина у Житном Потоку.
– Оно што сматрам најзначајнијим јесу спискови, које сам успео да откупим из Војно-историјског архива у Трнову, у Бугарској, на којима се налазе имена логараша из Србије, њих 58000, са подацима шта се тачно десило са њима. Они су на бугарском језику, а 2027. године, поводом 110 година Топличког устанка, потрудићемо се да објавимо монографију. То ниједан музеј, архив, ни инстутут нема у Србији – истакао је музејски саветник, историчар Дарко Жарић.
Стручни сарадник на изложби „Топлички устанак 1917 – учесници, узроци и последице“, историчар Маја Димић објаснила је, да је приликом истраживања архивске грађе похрањене у цркви Светог Прокопија, пронађено и око 300 крштеница на бугарском језику, које посетиоци такође могу да виде на овој изложби.
– Ту је и књига штампана на француском језику 1921. године која се односи на кршење хашких конвенција и међународног права уопште, почињена од 1915. до 1918. године од стране Бугара у окупираној Србији. Поменућу и књигу о бугарским зверствима у врањском округу која је издата 1921. године. Такође, на овој изложби се налази и Карађорђева звезда Радисава Тошића из Бејашнице. Иначе, за заслуге у Топличком устанку, само петорица устаника одликована је највишим војним одликовањем, Карађорђевом звездом са мачевима – нагласила је Димић.
Подршку у стварању изложбе „Топлички устанак 1917 – учесници, узроци и последице“, аутору Дарку Жарићу пружио је и консултант др Владимир Ловић.
Љубитељи и поштоваоци српске историје и Топличког устанка, ову изложбу ће моћи да погледају до краја фебруара ове године.
