У склопу обележавања 110. година од мобилизације „Гвозденог пука“ данас је у Народном музеју Топлице у присуству државног секретара Министарства за рад, борачка и социјална питања Републике Србије Зорана Антића и академика Драгана Симеуновића, отворена мултимедијална и интерактивна изложба „Ратници Гвозденог пука најодликованија ратна јединица у Краљевини Србији”, аутора историчара прокупачког Музеја Дарка Жарића.
Обраћајући се присутним представницима прокупачке локалне самоуправе, представницима прокупачке цркве „Свети Прокопије“ ученицима и професорима прокупачке Гимназије, грађанима Прокупља, академик Драган Симеуновић је рекао да је „Гвоздени пук“ најодликованија и најелитнија јединица Српске војске у историји ратовања и да Топличани треба тиме увек да се поносе и никад не забораве своје претке.
-Елитна јединица је значило то да су у свему били први, увек нападали, никад се нису повлачили и свесно су се жртвовали за одбрану своје земље Србије, казао је Симеуновић нагласивши да је током Првог светског рата и касније Топлица била и остала јадан од најпатриотскијих крајева у овом делу Европе.
-Никад их не смемо заборавити, јер ако их заборавимо то ће значити да су њихове жртве биле узалудне, закључио је академик Драган Симеуновић.
Присутнима се обратио и државни секретар у Министарству за рад, борачка и социјална питања Републике Србије Зоран Антић рекавши да му је велика част и задовољство да присуствује изложби посвећеној српским јунацима и да учествује у организацији прославе великог датума 110. година од мобилизације Другог пешадијског пука Књаз Михаило – Гвозденог пука.
-Топлица има чиме да се поноси и шта да слави, јер заиста треба да се поноси свако ко је потомак припадника Другог пешадијског пука „Књаз Михаило” и мени је част да сам и сам као потомак српског ратника, овде на отварању изложбе великим српским ратницима у част, казао је Антић.
Он је рекао да је топлички крај одувек јуначки и подсетио да се у овом крају догодила и Битка код Плочника, прва велика победа Српске војске над далеко надмоћнијом војном силом Отоманске империје.
– Након тога долази до „Боја на Косову“ који јесте велика војна победа на бојном пољу, по свим историјским, међународним изворима, једино смо га ми прихватили као пораз, казао је Антић објаснивши да је након страшник губитака које је претрпела Српска војска на Косову, када су се готово сви жртвовали и сви изгинули, остао празан простор за надирање турских снага јер није остао нико ко би их спречио у томе.
-Топлица је одувек била срце одбране и безбедности Србије, казао је Антић и додао да је за пожртвованост у одбрани земље сваки војник легендарног „Гвозденог пука“ одликован неким одличјем тадашње Краљевине Србије.
-Топличани су своје кости расули свуда по свету и на Церу и на Проклетијама преко Албаније и у Грчкој и Африци од Крфа до Бизерте, на Солунском фронту, крвљу Топличана натопљени су простори великог дела некадашње Југославије, где су бранили земљу и народ од разних окупатора, казао је Антић.
-Али како је познато да се битке добијају на бојном пољу а губе у миру и ми смо имали несрећу да уместо да имамо велику и јаку државу Србију, добијемо једну вештачку творевину која никоме ништа добро донела није, закључио је Антић.
Он је нагласио да је Гвоздени пук синоним Топлице, Прокупља и да је својим јунаштвом ушао је у анале историје ратовања.
Говорећи о поставци која је данас приказана јавности њен аутор историчар Дарко Жарић је рекао да је „Гвоздени пук“ био легендаран по свему и по одзиву на мобилизацију када се пријавило 64.000 војника, више него их је било у војној евиденцији, па је мобилизација била већа од сто посто, односно да је Гвоздени пук имао и свој резервни састав.
Такође је рекао да су припадници тог пука буквалнио десетковани јер је у првом сазиву од више од 2.000 војника након албанске Голготе остало само 500 живих.
Жарић је нагласио да је из редова Гвозденог пука поникло чак 11 генерала Српске војске, да је међу војницима 229 њих понело највеће одличје „Карађорђеву звезду”, а да су неки и два пута њоме одликовани, као Ђорђе Милачић.
Изложба посвећена Гвозденом пуку може се погледати у холу Народног музеја Топлице али и виртуелно путем медијске презентације која се налази на сајту музеја.