Прокупачка песникиња Зорица Перовић Прентић обрадовала је љубитеље своје поезије са још једном збирком песама. Реч је о „Непотрошеним сновима о љубави и другим опсенама“, коју је објавило „Књижевно друштво „Раде Драинац “
Иако су мисли и пажња, њених читалаца, још увек усмерени на стихове из њене збирке „Како сам дошла до себе“, коју је објавила у септембру прошле године, ова прокупачка песникиња лепих стихова, није дозволила да они који воле њену поезију, дуго чекају на нове.
-Њена поезија се може увек читати. Она је увек нова, недосањана и неистражена довољно. Треба је читати стално. У свим тим стиховима о љубави она бодри све нас да уздигнуте главе, поносито и одважно ходамо у сусрет свему што је лепо. Њени стихови носе и овакву поруку „оно што није било добро за нас“, само треба да нас ојача, рекли су читаоци о поезији Зорице Перовић Прентић.
Своје стихове у збирци „Непотрошени снови о љубави и другим опсенама“ поделила је у оне о „рађању“, „падовима“, „буђењу“. Ту су и редови које је посветила „растрзањима и снажењима“, али и „отрежњењима“.
-Загледана у дан исечен крилима птица, песникиња жели да угледа барку сковану за бекство. Године су небитне да би ходом стигла до ње. Битно је да буде прва у бегу, битно је да буде прва док буде бежала. Док буде бежала, казује истину. Све што у мраку буде скрила и тајновала, откриће нам пре него што га дан свих нас поједе, записао је о њеним стиховима песник Љубиша Красић.
Красић о стиховима Прентићеве, којима она казује о љубави, наводи да „нема празнине у љубави, ако сви трептаји, који се буде када љубав нестаје, бивају уткани у стихове.“
– И тада, на домак краја, расуће све бисере и ожиљке, све казне и награде давно покореног царства и у тренутку нестати са последњим стихом. Вратиће се песникиња без икаквог правдања и признања због свог нестанка. Проговориће тек када се обистини све што је песмом уздигла, вековала и болела, нагласио је Красић.
-Ја сам сањалица и ако ми неко одузме снове нећу бити цела, али знам да будем и реална. Увек живим на ивици, на ножу између маште, снова и реалности. Вероватно зато и пишем, јер ме нико не може разумети као што ме разуме моја песма. Она је моје уточиште, у њој могу да раширим крила, нагласила је Зорица Перовић Прентић.
Она је најавила да спрема нове збирке поезије и то „У име живота“, „Самораспаравање“ и „Моје преживљене несанице“. У фази прелома и припреме за штампу је и њена збирка прича „Нове карте за стара путовања“, коју ће прокупачкој публици представити највероватније на јесен. Тренутно пише и трилогију под називом „У оскудици преосталих дана“, коју ће како каже, завршити до караја године.
Зорица Перовић Прентић је до сада објавила збирку поезије „Сећање на нас“, „Ти си једини сведок ове песме”, „Стварности“, „Како сам дошла до себе” и најновију „Непотрошени снови о љубави и другим опсенама“.
