-Аутор у своју цртачку авантуру задире фаворизовањем односа лавираног туша, надградњом бајцем, угљеном и воштаним и парафинским пастелом. У соновној варијацији туш над белинама папира је тмаст и тамних окера. Ти односи, у варијацијама укрштених широких трагова, бурних петљи, тачкастим просипањима и зарезима случајности, распрскавају се у експлозијама и над имплозијама примарног цртачког рефлекса, рекао је отврајући изложбу овог сликара у прокупачкој галерији “Божа Илић” професор Живковић.

Он је истакао да натписивања овог аутора угљеном, у ритму зачетог композиционог случаја, на њему и по њему, по белинама, али и површинама, које лавирају валерски, задиру дубље у ткиво његове намере, градећи тако следећу октаву односа над језерцима сушења лавирунга.

-Распеваност и заиграност рукописа указује на поуздано искуство аутора, стечено у усвојеној техници. Она га не оптерећује, већ сигурно и са лакоћом којом се диче вештине, исказује стања аутора, као да се ради о “конкретном”, а не о апстрактном садржају, нагласио је Живковић.

Без окорелих ставова и условљавања саме поставке, презентација изложбе се искристалисала као продужена рука случаја, амбијебнта галерија, замаха аутора цртежа и сензибилитета аутора поставке. На овај начин цртежи Веселина Рајовића, постали су градбени елемент сложених целина, које они у својој појединачној ликовној структури, сами по себи већ поседују.

Аутор ових цртежа је редовни професор на приштинском Факултету уметности у Косовској Митровици, а за њим је велики број самосталних и групних изложби.

Ово је прва изложба слика, коју је Народни музеј Топлице организовао откад је проглашена пандемија вирусом корона, а данас су је, према речима домаћина, посетили најхрабрији љубитељи ове врсте уметности.