У Народном муезју Топлице, представљено је седам обимних томова насловљених са „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“, у издању Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца. Један од уредника читаве едиције, поред Ане Ранковић, био је и историчар Александар Марушић, који је Прокупчанима представио ово значајно дело.

-Публикација „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“ је пример децентрализације културних збивања, укључивање малих културних средина у велике системе, пример целине, која материјална сведочанства прошлости, повезује са садашњошћу и будућношћу и утире пут, новим сличним пројектима. Пре свега, она носи своју основну улогу-  презентовање заоставштине династије Обреновић, која је систематски уклањана из проучавања историје српског народа, а неопходна је за целовито сагледавање историје XIX века, рекао је историчар Марушић.

Он је овом приликом истакао да су се, објављивањем ових седам томова, ове  престижне едиције, већ сада стекли услови за својеврсну анализу, као и значаја читавог пројекта.

-Омогућили смо доступност теже доступним или недоступним музеалијама, које се чувају у збиркама попут црквених, манастирских приватних или иностраних. Музејске збирке од збирки сећања, постају збирке презентовања и спајања са савременим музеолошким токовима, који све више теже новим приступима међусобне сарадње установа, као и комуникације с јавношћу. Пројекат је довео до узајамног поверења сарадника и залагања да се што више материјала презентује јавности, стручној и широј, што увелико доводи до иницирања презентовања нових збирки и сређивања постојећих ради презентовања у наредним томовима „Обреновића“, додао је Марушић.

Првих шест томова на 2.210 страница великог формата су текстови 67 аутора-истраживача који су, стучној и лаичкој јавности, представили 109 музејских збирки и приватних колекција у којима су артефакти, који се могу довести у везу са династијом Обреновић и њеним члановима. Тако се међу корицама ових томова нашло, сликом и речју, 4.908 експоната. Реч је о оружју, намештају, деловима одеће, посуђу, преписци, књигама, фотографијама, делима ликовних уметника (уља на платну, цртежи, бисте), одликовањима, папирном и металном новцу.

Према речима историчара и уредника ове велике едиције, седми том има 350 страна, на којима су представљени предмети, документи, уметничка дела и све друго што је, посредно или непосредно, у вези са члановима владарске куће.

-Овога пута из посебних збирки Музеја науке и технике, Музеја Војводине, Природњачког музеја, Музеја у Крушевцу и Шапцу, те из Архива Србије и Смедерева. Ту је и колекција драгоцености, писама и фотографија из три приватне, породичне збирке. Радови, који третирају заоставштину Обреновића у Италији, Аустрији, Шпанији и САД, учинили су да каталошка студија задржи међународни карактер, нагласио је историчар Марушић.

У том смислу је предговор двоје уредника дат, осим на српском, још и на енглеском, француском, немачком и италијанском језику. Фотографије највреднијих предмета и докумената прати опис изгледа, подаци о години и месту настанка, име аутора, радионице, атељеа или фабрике где је предмет израђен, врсту материјала, димензије, кад је и како стигао у музејску или манастирску збирку, у каквом је сада стању.

Седма књига није крај, нагласио је уредник ове едиције, који тврди да се у музејским и другим збиркама Србије, Европе и света, крију још много ствари династије Обреновић, које се морају показати, па је овом приликом најавио још нових томова.