У оквиру „прозног понедељка“, који је одржан по први пут, на сцени прокупачког позоришта, представљена је књига нишког писца Душана Стојменовића, под називом „Излаз и друге приче“. Поред аутора, на промоцији су говорили и рецензент књиге Душан Петровић и проф. психологије на Филозофском факултету у Нишу др Небојша Милићевић.

-Приче остављају за собом укус Поа, Борхеса, Павића, Кафке, јужноамеричких и других аутора, који директно из луцидних снова ступају на сцену стварности и осветљавају истину, која никада није црно-бела и једнозначна. При томе, оне носе свој оригинални препознатљив ауторов печат у стилу, ритму и сопствености, која постаје универзална.

Овако је своја размишљања о аутору и његовој најновијој књизи, на прокупачкој промоцији, започео проф. др Небојша Милићевић, истакавши да ју је више пута прочитао и из ње увек нешто ново научио, као и да га је враћала у младост и подсећала на писце, које је волео.

Он је навео да је са овом књигом Душан постао зрелији и бољи писац и да се у њој дотакао многих ствари, којих има у психологији, наводећи и то да смо често „широког срца“, али када је у питању „истина“, сматрамо да је само наша права.

-Већину прича ове збирке одликује „комуникативни приповедач” који све време „води” читаоца кроз текст, стварајући атмосферу непосредног приповедања, покушава да га увери у изречено: „Не хватајте ме за реч! Слушајте ме пажљиво“. „Рекао сам да осећам, а не да видим кривине” (из приче „Излаз”). Поред тога што приповедача из већине прича можемо окарактерисати као комуникативног, читалац врло брзо схвата да му не може у потпуности веровати, рекао је рецензент књиге Душан Петровић.

Он је објаснио да се у причама јављају многе информације, које су међусобно опречне, што нарушава поузданост наратива у целини.

-Чак и када износи одређене информације, приповедачу се не може у потпуности веровати, што читалац схвата након преокрета, који је право разрешење приче. Јунаци долазе до појединачних информација, али никада до истине, па се поставља питање да ли она уопште постоји у приповедном свету Душана Стојменовића. Стиче се утисак да је од саме истине значајнији приповедач, односно приповедачи, којима је поверена улога да испричају причу, подвукао је Петровић.

Према наводима аутора, књига представља збирку од петнаест прича разноврсних по садржају, стилу и тематици. Оно што је присутно скоро у свакој причи је класна борба, неразумевање међу људима, страх, депресија, усамљеност, питање Бога, као и покушај да се дође до граничне линије упознавања себе и превазилажења фобија, које нас сустижу на свакодневном нивоу, тако што ћемо у њих заронити што дубље.

-Писање је лакши начин да се осврнем на себе и кроз приче упознам себе. Писање је као гледање у огледало, оно је једна врста терапије и има лековито дејство, додао је аутор.

Одломке из овог дела, на промоцији је читала председник Књижевне омладине Прокупља, песникиња Ивана Ђурковић.

Душан Стојменовић је до сада објавио неколико текстова за портал Нова српска политичка мисао. Приче објављује у часописима ТОК (Прокупље), Без Лимита (Ниш) и Аутостоперски водич кроз фантастику (Београд). Своју прву књигу ,,Сведок својих опомена” објавио је за Народну библиотеку ,,Раде Драинац” из Прокупља, док је издавач његове друге књиге ,,Излаз и друге приче” – ,,Пресинг”.