У Народном музеју „Топлице“ у Прокупљу промовисан је најновији седми број „Топличког зборника“, часописа за друштвено хуманистичке науке који студијама, чланцима, прегледима и приказима из свих друштвених области већ дуже време скреће на себе пажњу читалачке јавности.
На промоцији најновијег издања присутне је најпре поздравила директорка Народног музеја Топлице Љиљана Красић, захваливши се на сарадњи и помоћи пре свега локалној самоуправи у Прокупљу, а затим и ауторима текстова који су допринели да тај часопис због интересантних наслова привлачи пажњу читалачке публике.
О садржају новог Топличког зборника су говорили и главни и одговорни уредници Милан Стојановић директор Историјског архива Топлице и историчар кустос прокупачког музеја Дарко Жарић.
Говорећи о квалитету и одабиру научних текстова и студија који су обухваћени овим бројем Стојановић је рекао да су се у уредништву трудили да текстови буду разнолики и да има „за сваког по нешто“. Како је нагласио за квалитет одабраних текстова гарантују имена из Уређивачког одбора као што су др Саша Д.Стојановић, др Саша Марковић, др Дмитар Тасић др Слободан Кањевац, Сара Јекић, Сања Црнобрња-Красић и Драган Лекић.
У зборнику су заступљени аутори Душко Грбовић са текстом „Турске пешадијске пушке Маузер М. из 1887“ из збирке Завичајног музеја Јагодина, затим „Индустрија обојених метала у Прокупљу од 1945. до 1990.“ Маје Димић, „Топлица под Османлијском окупацијом 1455. до 1877“ Дарка Жарића, „Сарадња Краљевине Србије са Исом Бољетинцем пред Први балкански рат“ аутора Луке М. Јовановића. У часопису су заступљени и Владимир Ловић и Горан Тимотијевић са текстом „Виђење могућег стратешког наступа Републике Србије у актуелним геополитичким околностима“, затим Зоран Миладиновић са текстом „Топличани на Сремском фронту“ као и Садуша Ф. Реџић са приказом Родни стереотипи у песми „Somebodi that I used to know“, затим Сандра Стојиљковић Цветковић са написом „Погранични сукоби са Арнаутима након ослобођења 1878 године и Ђорђе Стошић са „Прилог проучавању непокретних културних добара на територији Топлице“, Црква Светог Мине у Штави.
Пажња у овом часопису посвећена је и „Историји Српске православне цркве у Црној гори“ о чему пише историчар Маја Димић као и приказу „Бог и Војо болничар“ Слободана Кањевца, а своје место нашле су и „Едукативне радионице Народног музеја Топлице“ Маријане Остојић.
Присутнима су своје радове представили и плиже објаснили Дарко Жарић, Маја Димић, Садуша Ф. Реџић и Зоран Миладиновић чије је излагање о учешћу Топличана у пробијању Сремског феонта и ослобађању Србије у Другом светском рату привукло посебну пажњу. Како је истакао Миладиновић и у Другом светском рату Топличани су имали запажену улогу у ослобођењу земље од окупатаора. Они су се борили у саставу 21. Српске дивизије и више од 1.000 их је погинуло само на Сремском фронту, пет или шест пута више него што је страдало током целог Другог светског рата и окупације на подручју топличког краја.
