Пред прокупачком публиком, у Народној библиотеци „Раде Драинац“, представљен је трећи роман Владимира Вучковића из Ниша, под називом „Хроми“. Роман је заснован на истинитом догађају, а у Прокупљу су о њему говорили, писац Дејан Стојиљковић, књижевни критичар Лола Стојановић и сам аутор.

Кроз судбину неколико ликова у роману, писац је приказао прави додир човека са животом и то најпре кроз љубав, а затим и кроз мржњу и зло. Кроз цео роман се провлачи и то како се судбина руга људима у животу.

-У свом роману „Хроми“, Вучковић доноси вечиту причу о односу човека и ђавола. Међутим, иако фаустовски по природи, овај наратив нема тај вишак амбиције да по сваку цену покушава да читаоцу пружи одговоре. Напротив, аутор поставља бројна питања и завршава са овим „Да ли су људи понекад гори од самог ђавола?“, рекао је између осталог говорећи о роману Вучковића, нишки писац Дејан Стојиљковић.

Према његовим речима, он у целу причу уноси и мрвицу демонског и хтонског, па можда чак и паганског, водећи главног јунака кроз вешто исткане метафоре, непредвидљиве обрте и скоро па апокалиптичну атмосферу.

-Хроми је код наших предака и у причама, које су приповедали уз ватру, било једно од милион имена палог анђела, што нас доводи до кључног питања „Шта је горе – када је човек хром у ногу или хром у душу?“, истакао је Стојиљковић.

Иако код главног јунака побеђује лоша страна људске природе, чини се да он најбоље види стварност, иако је замагљена свакодневницом. Једно од питања романа јесте да ли људи уопште виде стварност, онакву каква јесте, или је само замишљају како им одговара, па између осталог и одатле произилазе њихова различита незадовољства.

-Многи сматрају да је роман „Хроми“ прича о ђаволу који мрзи истину, нема срца и не уме да воли. То је само део човекове душе, који са оном другом страном људске природе, љубавном, покретачком, чини целину романа. Треба ствари схватати тако да је све осим истине, љубави и праштања подложно прилагођавању, нагласио је аутор романа „Хроми“, Владимир Вучковић.

Рецензент ове Вучковићеве књиге, Радован Бели Марковић је нагласио да је роман „Хроми“ у ствари, роман о убијању људске душе, а да је порушена људска душа  најопаснија, као и да губљење илузије о људима и свету, ипак све то побеђује.

Владимир Вучковић је објавио романе „Врана у пауновом перју“ (2017), „Сродне душе“ (2020), књиге прича „Турски аманет“ (2013), за које је добио и награду „Светосавски печат“, затим „Нишке приче“ (2018), „Заплањске приче“ (2019), књиге песама „Израз душе“ (2015), „Црни загрљај“ (2017), монографске студије „Нишка епархија“ (2011), „Стара Србија и Македонија“ (2014) и „Ниш у Другом светском рату“ (2019).