Још као дете, знала сам да ћу некада бити или правник или новинар. Занимале су ме обе области јер колико год деловале различито, ипак су веома сличне. Новинар мора да буде помало и правник, јер како би у супротном знао шта може и сме да напише а да претходно не провери и не сноси законске последице. И обрнуто, сматрам да правник, а пре свега добар адвокат, судија, треба да имају и онај „шмек” који краси професионалне новинаре.

Тако је данас један локални портал објавио вест да „Град Прокупље нема начелника а сада опет ни заменика”. Обзиром да пратим и локалне и републичке медије и волим да сам у току са свим дешавањима (враћамо се на оно да сам хтела да будем правник или новинар), по први пут ми се десило да не знам о чему се ради у тексту. „Немамо начелника”, а ја конкурисала за то место! И именована од стране Градског већа за начелника Градске управе Града Прокупља 17. априла, што је истог дана објављено у Службеном листу града Прокупља! Наравно, целокупна процедура мог именовања је протекла у складу са законом јер „најближи морају да се воле а закон мора увек да се поштује”.

Начелник сам Градске управе од 17. априла, а пре тога сам била на месту заменика начелника три месеца.

Овим путем, апелујем на новинаре да прво провере информације а онда пишу текстове како грађани не би били доведени у заблуду. Јер сви смо на истом задатку, сви радимо за град и грађане и они у сваком тренутку треба да знају истину, ма каква она била.