У част Светога Саве првог архиепископа Српске православне цркве, у Прокупљу је синоћ одржана Светосавска академија, коју традиционално организује Топлички управни округ.
Свечану академију уприличио је прокупачки Дом културе, у сарадњи са установама културе Блаца, Куршумлије и Житорађе.
Свечаности у част светитеља који је за својих 60 година живота неуморно утабао бројне стазе којим ће ходати потоња српска поколења, Светога Саве, присуствовали су представници Српске цркве, Војске Србије, Полиције, представници Града Прокупља, Општина Блаце, Куршумлија, Житорађа, бројни грађани Топличког краја.
Домаћин Светосавске академије, начелник Топличког управног округа Златан Миљковић, поздравио је све присутне у препуној сали Дома културе.
-Окупили смо се данас, као и вековима уназад, да се поклонимо лику и делу Светога Саве, чувара наше вере, просветитеља и градитеља темеља српског народа. Његов дух и мисао прелазе границе времена, остављајући нам вечити задатак да следимо његов пут, пут знања, вере, храбрости и заједништва. Говорећи о Светом Сави, не можемо га сагледавати само као личност, већ као идеју, универзалну вредност која нас учи како опстати и бити своји, чак и онда када се свет руши пред нашим очима. Свети Сава је био мост између неба и земље, између вере и разума, између духа и тела. Његовом заслугом, Срби нису остали тек пуки народ на ветрометини Балкана, већ народ који гради и чува свој идентитет кроз просвету и културу. Свети Сава нас учи да није довољно опстати – треба постојати с разлогом, треба бити светионик у тами. Знао је да је наш пут тежак, али нас је научио да кроз трпљење и веру стигнемо до величине, казао је Миљковић.
Како додаје, данас, када свет тежи глобализацији, а идентитет народа бледи у име „модерних времена“, Светосавље нас подсећа да смо народ који не сме да заборави своје корене. Нисмо народ само ратника, већ и песника, филозофа, светитеља. Свети Сава нам је оставио завет: ,,Чувајте свој језик, своју веру и име, јер све што изгубите у том поретку, никада више нећете повратити“. Кроз историју, сваки пут када смо заборављали Савин завет, плаћали смо цену. Можда је у томе иронија нашег народа-да тек кроз патњу откривамо смисао. Зар то није иста она лекција коју нам је Свети Сава оставио, градећи Хиландар док су наши преци често живели у разједињености? Он је знао да јединство није само у сабирању тела, већ у уједињењу духа. Али,шта то значи за нас данас? Да ли нас Светосавље обавезује само на сећање, на полагање венаца и певање химни? Не! Свети Сава нас позива на чињенице, предузимање, стварање. Он нас учи да не ћутимо пред неправдом, да се не повлачимо пред изазовима и да у сваком делу, ма колико мало било, препознајемо смисао постојања.
Као народ, често смо склони поделама, али заборављамо Савине речи: ,,Заједништво чини да постанемо оно што сами не можемо“. Свети Сава нас је позвао да будемо сложни, али не само у тренуцима кризе, већ и у свакодневном животу, кроз љубав према ближњем, кроз стварање и кроз узајамну помоћ, наглашава начелник Топличког округа Златан Миљковић у свом обраћању.
На Светосавској академији у Дому културе, Беседу о Светом Сави казивао је јереј Љубиша Костић, професор нишке Богословије.
-Високопречасни оци, уважени народни посланиче др Лакетићу, уважени начелниче Топличког округа, уважени градоначелниче Прокупља, уважени начелниче Полицијске управе у Прокупљу, уважени команданте Гарнизона, поштовани директори школа, учитељи и наставници, драга Светосавска децо!
Једна црквена песма коју је саставио владика Велимировић, а која се зове „Небеска Србија“, у врхунцу свог поетског полета, где се саборно набрајају сви чиниоци небеске Србије, од праотаца, мајки и сестара, момака, девојака, војника и владара, монаха и монахиња, и наравно, дечица златна, један стих најбоље и најдубље изражава суштину нашег Светосавља. Радост у заједништву, слози и јединству. Истинска радост и срећа су део нашег живота који се могу осетити и доживети једино кроз заједништво, у заједници у саборности. Кохезиона сила која одржава нашу светосавску заједницу јесте првенствено љубав. Најпре љубав према Богу, Христу, нашој цркви и вери и љубав према Светом Сави и свему ономе што је он оставио у завештање нараштају, поколењима, српском народу и држави.
Најдрагоценији аманет који је Свети Сава оставио српском роду кроз поколења, па све до сада и до вечности, ако га налазимо у његовим делима, јесте пре свега аманет богољубља, христољубља, братољубља, човекољубља и родољубља. Свети Сава у својим списима најчешће позива на љубав у Бога. Без истинске љубави тешко може опстати било која заједница. Љубав је вечна, она прашта воли, разуме, она је краљица врлина. Ако ми као хришћани желимо да имамо нечег божанског у себи, онда морамо имати много љубави према Богу и према људима. Свети Сава је имао изобилно љубави према Богу и свом народу. Захваљујући тој љубави, као плодове таквог прегнућа, он је постао први архиепископ српске цркве. Био је први српски просветитељ у српским школама које су у то време биле у манастирима. У историјским приликама се више пута доказао као врсни дипломата. Захваљујући тој дипломатској вештини, али и љубави и молитвама, успео је да стиша грађански рат који је буктао у тадашњој српској држави. Свети Сава, као помиритељ браће и народа показује које су највеће вредности уткане у генетски код српског народа и цркве, а то су слога, јединство, саборност и заједништво, поручује професор Нишке Богословије, јереј Љубиша Костић, у својој Беседи о Светом Сави.
У програму обележавања Светосавске академије учествовао је Хор цркве Свети Прокопије са диригентом Небојшом Тодоровићем. Учествовали су и глумци који су казивали стихове, Марија Окичић, Милица Спасић, Татјана Арсенијевић, Александар Младеновић, Милан Драмићанин и Срђан Живковић.
