У Народној библиотеци „Раде Драинац“, пред љубитељима поезије, представљена је нова књига песникиње из Ниша Даниеле Ивановић, под називом „Лице душе“. На промоцији су говорили Даниел Јовановић, Драган Огњановић и сама ауторка, док је стихове песникиње казивао нишки глумац Мирослав Јовић.

Према речима Даниела Јовановића, Даниела Ивановић, својом трећом књигом, која се зове „Лице душе“, храбро и бескомпромисно зарања у дубине душе и из свих дубина износи бисере мисли и речи.

-Иако се бави конкретним појавама и појмовима, они су у нераскидивој вези са њеним емотивним и метафизичким искуством. Постоји тренутак који се мора запамтити, а једини начин да до њега допремо је пут уметности. Тако она каже у једној својој песми и истиче да је живот сада, нема га ни сутра, није га било ни јуче, и зато се треба сконцентрисати на садашњи тренутак. Она утиске, осећања, атмосферу, провлачи кроз филтер самоиспитивања и објављује оно што осећа у чежњи за искреношћу и прожимањем, рекао је између осталог говорећи о књизи нишке песникиње Даниел Јовановић.

Он је објаснио да на Декартово ,,мислим, дакле постојим“, Ивановићева одговара ,,осећам, дакле волим, дакле постојим“.

-Није то нимало лако у свету конфузних, отуђених јединки, затворених у сопствене љуштуре – јавно отворити срце и показивати душу, као што она чини, кроз поезију, а вероватно и својим начином живота. Душа је по Хераклиту далека земља, којој се не можемо приближити, нити је испитати, али песма не настаје само из личног доживљаја песника, већ из најдубљег супстрата песничког бића и саме нутрине. Песници јесу свеци, јер им речи светле у мраку бесмисла и то је оно што можемо читати са страница ове књиге. Једноставно нежно и благотворно светлост клизи са ових слова. Интуитивно и осећајно су код ове песникиње у непрекидној корелацији. Она на изазове баналне стварности оштро одмахује стиховима поезије, који су једино сигурна лука, спас и уточиште, нагласио је Јовановић.

Даниела Ивановић је своју прву збирку поезије „Дозив љубави“, објавила 2000. године. Збирка „Док трајем“, објављена је три године касније, док је монографију „Бора Трајковић-иза позоришне сцене“, објавила 2017. Добитница је треће награде на смотри младих песника Ниша 1978. године. Објављивала је поезију у Народним новинама, Хаику новинама и часопису Мост на бугарском језику. Уредница је позоришне публикације Годишњак од 1997. године, а запослена је у Народном позоришту у Нишу.