У неолитском насељу Плочник, пронађени су скелетни остаци најстаријег пса у Србији, након што је анализа потврдила да се ради о скелету, који је ту најмање 6.500 година.
-Керуша, која је на Плочник дошла током неолитске сеобе народа из Мале Азије, претеча је данашњих паса, а постоји више претпоставки о њеном изгледу. Скелетни остаци пса су пронађени у „сонди 24“, у оквиру пројекта „Развој металургије у Евроазији“, британског УЦЛ Универзитета из Лондона , Народног музеја из Београда и Народног музеја Топлице из Прокупља. То откриће представља доказе о постојању различитих врста паса у периоду непосредно после леденог доба, као и то да је ова животињска врста већ тада била припитомљена, рекла је археолог Јулка Кузмановић Цветковић, која на ископавањима у овом насељу ради дуги низ година.
Она наводи да су археолози том приликом, у потрази за доказима о развоју металургије, отворили сонду, која је требало да открије једну неолитску кућу.
-Међутим, наишли су на невероватан налаз. Пронашли смо кости, од којих је узета доња лева чељуст, а анализа је показала задивљујуће резултате. У питању је керуша из доба древног неолита и она је, за сада најстарији пас, који је откривен на просторима Србије“, истакла је Цветковић и додала да су ДНК анализу скелетних остатака древног пса са Плочника, поред још 26 паса из других земаља, урадили британски Франсис Крик институт, Универзитет у Оксфорду и Универзитет у Бечу.
Како је истакла, с обзиром на већ позната кретања током неолитског периода из Мале Азије на Балкан пре око 8.000 година, то говори да су људи током миграција широм света у то време највероватније водили и своје псе са собом и да је пас већ тада био припитомљен.
Такође сматра, да пас у то време највероватније није био кућни љубимац, као што је то данас, јер је неолитска керуша са Плочника потпуно другачија од данашњег пса.
-Има покушаја реконструкције на основу скелета и на основу упоредних анализа. Претпоставља се да је керуша изгледала прилично застрашујуће, са јаком чељусти и да је много већа од данашњег пса, нагласила је Цветковић и објаснила да су у неолитско доба, пси – животиње, које су још увек месождери и које у то време, тек почињу да се привикавају на људску исхрану.
У ископавању “сонде 24” на Плочнику учествовали су археолози Јулка Кузмановић Цветковић, Миљана Радивојевић и Бен Роберт са Дурам универзитета.
Најстарији пас у Србији, који је откривен на Плочнику представља ексклузивно откриће, које се нашло у светском научном часопису „Science“.
Истовремено, анализом је утврђено да је непосредно након леденог доба и пре него што је било која друга животиња припитомљена, у свету већ постојало најмање пет различитих типова паса, а да су се током последњих 10.000 година ове древне лозе паса мешале и кретале, како би настали пси, које познајемо данас.