У Прокупљу је данас обележена 106. годишњица Топличког устанка, у организацији Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Владе Републике Србије и Града Прокупља.
Уз највеће државне и војне почасти, венце на споменик Топличанима палим у ратовима 1912-1918 и жртвама у Народном устанку 1917. године, положили су представници Владе Републике Србије, Министарства за рад, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Министарства културе, Топличког управног округа, Града Прокупља, као и представници борачких удружења и организација. Парастос палим јунацима одржало је свештенство цркве Свети Прокопије.
Државни секретар Министарсва за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Антић је рекао да је Топлички устанак симбол српског јунаштва.
– Народ Топлице се увек спремно и у великом броју одазивао на позив отаџбине, да се укључи у борбу за заштиту слободе и ослобађање од разних агресора, од Балканских ратова, Првог и Другог светског рата, све до ратова деведесетих година. Топлички устанак је трајао од 26. фебруара до 26. марта 1917. године и у њему је учествовало 12.762 устаника наоружаних пушкама и 364 коњаника. Важно је истаћи да су жене узеле велико учешће у устанку. У топличком крају српске хероине су биле курири, обавештајци, јатаци, болничари. Оне су допремале муницију, превијале рањенике, чувале стражу, а неке од њих су раме уз раме са мушкарцима биле у одредима, подсећа Антић.
Како наводи, одлука о подизању устанка донета је на збору у Обилићу 21. и 22. фебруара 1917. године. У Мачковцу код Куршумлије, 26. фебруара почеле су борбе које ће касније прерасти у устанак. Куршумлија је ослобођења 28. фебруара, Лебане 1. марта, Прокупље 3. марта а Блаце 5. марта 1917. године. У Врањском, Нишком и Топличком округу убијено је укупно 8.767 људи, спаљено 8.855 кућа и 34.684 зграда. Од тога је само у Топличком округу убијено близу 4.000 људи, спаљено око 5.000 кућа и око 16.500 зграда.
Подсећајући на наше славне претке и величину њихових дела, државни секретар Зоран Антић каже да смо у обавези да њихову славу преносимо будућим генерацијама и чувамо од заборава, али и да будемо јединствени и сложни у новим борбама, борбама за економски развој, очувању националног идентитета, борби против беле куге, као и борби за што боље образовање и културни преображај.
– И ове борбе нас обавезују да се окупимо и ујединимо, заложимо и изборимо да Србија буде моћна земља, јака, модерна, са јаком војском, народом и државом којом мудро и одговорно руководи председник Републике Србије и врховни командант Александар Вучић, државник који хоће да ћирилицом, знањем, слободом, културним просперитетом и економским напретком, Србија буде боља земља, слободна и самостална у одлучивању и довољно снажна да сама одређује правац своје будућности, истиче Антић.
Испред споменика Топличким јунацима присутнима се обратио и заменик градоначелника Прокупља Мирослав Антовић.
-Топлички устанак подигли су голобради јунаци чији су очеви водили битке на Колубари и Церу, прешли Албанију, а многи од њих нашли свој мир у Плавој гробници.
Читава Европа је те 1917. године по први пут чула да у Србији постоје области Топлица, Јабланица и Пуста река и да тамо живи храбар, непокорени народ који не да своја презимена, не да свој језик и не да синове у Бугарску војску. Иако малобројни и слабије опремљени од Аусто-Угарске и Бугарске војске, устаници су пружили пример војне тактике, јунаштва и борбености. Комитски одреди под командом Косте Војиновића Косовца и Косте Пећанца доносили су слободу. Устанак је трајао више од месец дана, али је жестоко уздрмао Централне силе најављујући њихов пораз 1918. године. Топличани су показали да су племићи храбрости и нису поклекли и ни посустали кад је било најтеже. Ујединили су се да скину ланце и окове са својих живота, да се боре против окупатора и још једном покажу да су потомци Југовића и Обилића. Такав је овај крај био и у Другом светском рату, јер овде живи храбар и непоколебљив народ, који се не боји јачих ни бројнијих од себе. Топлица је и 1999. године дала највише својих синова и кћери, док смо се одупирали НАТО агресији. Данас нам пристижу нека друга искушења. Данас се боримо за економски развој, да и овај крај осети благодети 21. века. Да цела Србија буде поново земља младих, да нам школе буду савремена училишта, да нам се рађа више деце, да нам ничу нове фабрике, каже Антовић и додаје да ови циљеви нису супротни сећању на славни устанак и да само загледани у величину наших предака и вођени сјајем њихових жртви, можемо постићи велике победе и победити сваки изазов.
У културном делу програма наступио је хор цркве „Свети Прокопије“, прокупачки песник и глумац Срђан Живковић и солиста Иван Стојановић.
Државној церемонији обележавања 106. година Топличког устанка присуствовао је и помоћник министра одбране Синиша Радовић, државни секретар Немања Старовић, као и државни секретар Министарства културе Миодраг Ивановић. Војску Србије представљао је заменика команданта Копнене војске генерал мајор Слађан Стаменковић и командант 3. бригаде Копнене војске пуковник Драган Антић.
Делегације су обишле Народни музеј Топлице, поставку “Топлички устанак 1917” , као и споменик Јунацима Гвозденог пука и спомен собу посвећну Гвозденом пуку.
