Поводом обележавања 109. годишњице Топличког устанка, у Прокупљу је данас одржана државна церемонија, у организацији Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Србије и Града Прокупља.
На Тргу Топличких јунака, уз највеће државне и војне почасти, венце на споменик Топличанима палим у ратовима 1912-1918 и жртвама у Народном устанку 1917.године, положили су представници Владе Републике Србије, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Војске Србије, представници Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова, Топличког управног округа, Града Прокупља, као и бројна борачка удружења и организације.
Његово високо преосвештенство Митрополит нишки Арсеније, са свештенством цркве Свети Прокопије, служио је парастос за све погинуле војнике и страдале у устанку.
Обележавању 109. годишњице Топличког устанка присуствовала је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Милица Ђурђевић Стаменковски, која је истакла да данас обележавамо годишњицу која нас подсећа зашто Топлицу називају колевком Гвозденог пука.
-Пролазећи овим крајевима, потпуно је оправдано увек скинути капу са темена и поздравити све оне генерације које су иза нас, међу којима су неки савременици. Нема рата и нема страдања које је овај крај заобишао. Нема бојева, нема битака ни устаника и свих несрећа и страдања које овај народ није на својим плећима изнео. И ево и сада, у последњем рату, хиљаде Топличана одазвало се да брани отаџбину, и да потврди да су достојни преци ових предака којих се данас сећамо. Замислите како је изгледала Европа у Првом светском рату. Поробљена, сломљена, изморена, пребројавала је само кости својих жртава. Нико тада није могао ни да помисли да ће у једној окупираној земљи започети буна и устанак. И тада, када се 1915. година наша војска повлачила преко Албаније, пропагандни медији у окупираној Србији, али и они тамошњи у Бечу, писали су да Србије више нема. Да она више не постоји и да се више никада неће вратити на географске мапе света. Они су о томе писали, а овај народ овде је трпео и чекао тренутак када ће поново подићи барјак слободе и демантовати све те натписе. Ово је био први, јединствени и једини устанак у једној поробљеној земљи током Првог светског рата и подигли су га наши Топличани, наши преци, који су показали да историју не пишу велики, него мали са великим срцем, истакла је министар Ђурђевић Стаменковски и додала да српски народ зна ко је и шта је и да се зато бори да сачува мир, слободу, независност, суверенитет, самосталност и право да буде свој на своме.
-Не слвимо прошлост да би смо у њој живели, него да бисмо из ње учили. Топлички устаници, учесници Гвозденог пука, наши преци, ево ваших потомака, нису нас сломили и нико нас неће сломити никад, додаје министар Ђурђевић Стаменковски.
У име домаћина, Града Прокупља, присутне је поздравио градоначелник Мирослав Антовић.
-Прошло је више од једног века од Топличког устанка, тачније, ми данас обележавамо 109 година од тог догађаја. Многе генерације су пролазиле и клањале се пред овим спомеником, подигнутог у част хероја Топличког устанка, али и јунацима Балканских ратова и Великог рата. У нашим срцима и након толико година осећамо понос. Понос, јер иако је устанак угушен у крви, Топличани, Пусторечани, житељи јабланичког краја, нису побеђени. Ти српски јунаци, као и цео наш народ, ни тада није пао, већ се као много пута пре, али и касније кроз читав 20.век, из крви својих јунака уздигао у победничке висине. Топлички устанак показао је да песма слободе најјаче одјекује из срца јунака, који су своје животе положили за њу. Зато је Топлички устанак био чин јунаштва, непокорености и достојанства, које могу да имају само људи којима је осећај и реч слобода већи и значајнији од сопственог живота. И те 1917. године, код нашег народа преовладала је жеђ за слободом, за тим српским знамењем, кога ми носимо пре свега у нашим грудима, рекао је градоначелник Прокупља Мирослав Антовић.
Говорећи о Топличком устанаку, подсећа на српску младост предвођену Костом Војиновићем и Костом Пећанцем, која је кренула да се супростави бугаризацији српског становништва.
-Нису заборавили завет који су оставили косовски јунаци, хајдучке четовође, али и њихови очеви и старија браћа, који су од 1912. године ставили пушку о раме и ратовали за слободу Србије. Борили су се храбро и ми се зато данас клањамо њиховој жртви, јер су сами изабрали да не буду губитници, већ поносни победници, у одбрану части свога рода. Иако млади, знали су свој пут, јер су им га преци уцртали. Нису прихватили туђе име, туђе писмо, а по најмање да стану у строј туђе војске. Успротивили су се бугаризацији, нагласио је Антовић и подсетио да је први позив на јуриш кренуо из села Мачковац код Куршумлије. Такође подсећа на славна имена жена које су тада стајале уз своје синове и мужеве и чија је храброст била једнака борцима на фронту.
-Није једина, али је Ангелина Илић Прокупчанка, оснивач Црвеног Крста и Кола српских сестара у Прокупљу, све време окупације, а посебно у време устанка помагала устаницима. Заробљена је и мучена у бугарским логорима. Преживела је и са солунског фронта дочекала свог супруга. Много је прича о јунацима тог доба, знаних и безимених. Зато их се сетимо, и треба да се поносимо, да идемо истим путем, да не дамо Србију и своју Топлицу, већ да радимо и градимо бољи живот и земљу вредну и достојну сваког њеног становника. Да стварамо град по вољи својих житеља, град у коме ћемо да наставимо да градимо путеве, вртиће, савремене болнице и школе. Ми смо за ове циљеве заједно са председником Александром Вучићем добили поверење нашег народа. То је воља, поверење и могућност за коју су наши преци дали живот, у свим бојевима, од Косовског, преко устанка, у два велика светска рата, па и у Топличком устанку. Ми то не смемо и не можемо да заборавимо, наглашава градоначелник Прокупља Мирослав Антовић.
У програму обележавања 109. годишњице Топличког устанка учествовао је Дечији хор Музичке школе „Корнелије Станковић“, глумци Дома културе, који су извели драмски приказ „Жене у топличком устанку“ по тексту Срђана Живковића. Ауторску песму „Топлички завет“ говорила је књижевница Божица Велоусис, чланица Културно-просветне заједнице Србије.
