Уз највеће државне и војне почасти, у Прокупљу је данас обележена 108. годишњица Топличког устанка, а тим поводом је у центру града одржана свечана церемонија. На споменик Топличанима, палим у Првом светском рату, венце захвалности и поштовања, положиле су делегације Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, делегације Војске Србије, представници Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова, Топличког управног округа, представници Града Прокупља, као и бројна борачка удружења и организације.
Пред спомеником Топличким јунацима, пре почетка званичног дела церемоније, свештенство цркве Свети Прокопије, служило је парастос јунацима Топличког устанка и палим Топличанима у ратовима 1912.-1918. године.
-Данас стојимо пред спомеником топличких устаника и јунака Великог рата, да би одали почаст и да би се као њихови потомци заклели, да ћемо следити пут ка слободи и вечној љубави према отаџбини. Ти устаници, као и њихови преци и потомци, ниједном окупатору нису дозволили да Србију ставе на стуб срама. Све генерације Топличана и целе Србије су осетиле пошаст ратних страдања, али су сви до једног били пример, у који њихова поколења и сви народи, жељни слободе и правде, могу гледати, као у светионик правдољубивости и слободе, рекао је на обележавању годишњице Топличког устанка, већник Града Прокупља Иван Петровић.
Он је додао, да данас, када обележава 108. годишњицу Топличког устанка, Прокупље гледа у историјски папир, на коме су крвљу исписана имена 3000 страдалих, а то су пре свега младићи, који су одбили мобилизацију у редове бугарске војске, имена мајки, сестара и нејачи, који су зверски убијани, како би се затрло српско слово, име, и песма, која се увек пева слободи, љутим војничким ранама и животима узиданим у темеље српског националног идентитета.
-Стојећи данас овде ми се клањамо свим жртвама Топличког устанка, али и онима, који су страдали у Балканским ратовима, затим Топличанима, који су своје животе положили на Колубари и Церу. Војницима, који су у епском страдању, своје животе изгубили у албанској голготи, јунацима, који су гинули на Солунском фронту до коначног ослобођења Србије у Великом рату. Сви заједно окупљени овде, не делећи се, као што се нису делили ни наши преци, када су бранили своју отаџбину, градимо културу сећања на оне, који су нас сачували кроз векове. Ми данас чувамо сећање на њихова имена и подвиге, чувајући тако државу Србију, а наша прошлост је ванвременска порука о љубави једног народа према својој родној груди и вери, па зато она мора бити и наша садашњост и наша будућност, нагласио је Петровић.
Он је подвукао да руководство Града Прокупља, уз подршку државног врха и самог председника Републике Србије Александра Вучића, улаже велике напоре да Прокупље постане град, који гарантује добар живот својим грађанима.
-Улажемо у инфраструктуру, како би инвеститори, Прокупље препознали као место, у које треба улагати. На прагу смо да завршимо велики подухват, стављањем у функцију нову зграду, која ће обухватити и Дом здравља и Болницу и тако постати Здравствени центар овог дела Србије. Трудимо се да пружимо потребну материјалну помоћ угроженим породицама, подршку рађању и повећању наталитета, да развијамо спорт и да свако дете може да буде део тима и оствари свој таленат, јер Град Прокупље, финансира и рад клубова са младима. Ми градимо Прокупље, са истом надом и вером, са којом су је наши јунаци бранили у ратовима, закључио је већник Града Прокупља Иван Петровић.
На церемонији обележавања 108. годишњице Топличког устанка, окупљеним грађанима у Прокупљу, обратио се и државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и члан Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, Зоран Антић.
-Топлица је веома често у историји имала прилике да се одазива на позив отаџбине, да се укључи у борбу за заштиту слободе. Јуначки народ Топлице се увек на те позиве одазивао спремно и у великом броју и тако је било у свим ратовима, од Балканских, преко Првог и Другог светског рата, до ратова деведесетих. Ако је неко одраз херојства и чојства, онда су то свакако припадници Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“, познатијег као Гвоздени пук, који је у октобру 1912. имао одзив за мобилизацију од преко 100 одсто. Године 1917. свет сазнаје да у Србији постоји област Топлица, Јабланиаца и Пуста река и да тамо живи храбар, непокоран народ који не да своја презимена, не да свој језик и не да синове у бугарску војску. И то баш у време када устанка против највећих војних сила тог времена није било нигде у европским државама. Топлички устанак јесте симбол српског јунаштва, био је то једини устанак на територији коју су окупирале централне силе у Првом светском рату. Трајао је од 26. фебруара до 25. марта 1917. године, а важно је напоменути да су и жене у њему имале велико учешће, рекао је државни секретар Антић.
Говорећи о Топличком устанку, он је додао да са посебним уважавањем и важношћу, помиње једног од највећих јунака Димитрија Беговића, због своје храбрости и жртве коју је поднео зарад ослобођења народа у Топлици 1917. године.
-Бугари су одлучили да га уцене животима његове породице, ултиматумом, да преда своју чету или ће му побити породицу. Он је изабрао официрску част и слободу свога народа одговоривши ,,убили сте на хиљаде породица, убићете и моју, јер се ја никада нећу предати, српски официр се не предаје“. Разјарени Беговићевим држањем које је утицало на подизање пољуљаног морала српског народа, Бугари поступају зверски. Након што су његовој жени која је била у седмом месецу трудноће распорили стомак, извлаче мушко дете и набијају га на бајонет, убацили су у огањ њу и све четворо њихове деце, да би живи изгорели. У ужасу нечовечног умирања деца су се грчевито сплела око мајке да их после смрти нису могли више раздвојити па су их све морали сахранити у исту раку у селу Гајтан. И данас у подножју Радана стоји спомен обележје познато као Беговића гроб, који деци Топличког и Јабланичког округа даје лекције о чојству и јунаштву заборављеног хероја. Такав је овај крај био и у Другом светском рату и 1999. године, док смо се одупирали НАТО агресији, јер овде живи храбар и непоколебљив народ, који се не боји ни јачих, ни бројнијих од себе. Топлица, Јабланица и Пуста Река, дале су у свим овим ратовима највише својих синова и кћери, истакао је Антић.
-Данас загледани у величину наших предака и њихових дела, у обавези смо да се и ми укључимо у борбу за Србију. Само данас, имамо пред нама нове борбе, борбу за економски развој, борбу против беле куге, борбу за што боље образовање и културни преображај, борбу за заштиту социјално угрожених, борбу за очување националног идентитета српског народа широм Балкана. И ове борбе, су једнако важне, као и оне које су наши поносни преци, водили током историје и обавезују нас, да се окупимо, ујединимо, сложимо и изборимо се, да Србија буде земља моћна и јака, модерна, са јаком војском и одлучним народом. Данас се борба води ћирилицом, знањем, слободом, културним просперитетом, економским напретком и бољитком свих грађана. Србија мора да буде земља која је слободна, самостална у одлучивању и довољно снажна, да сама одређује правац своје будућности, закључио је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и члан владиног Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, Зоран Антић у Прокупљу.
У програму обележавања овог важног и значајног историјског датума, учествовали су и чланови хора цркве „Светог Прокопија“ и извели државну химну Републике Србије и музичке нумере „Ој Србијо“ и „Играле се делије“. Песму Оскара Давича говорио је млади рецитатор Вукашин Лекић, док је драмски монолог о Кости Војиновићу, казивао драмски уметник Срђан Сиђа Живковић.
