Народни музеј Топлице, Српска академија наука и уметности (САНУ), огранак у Нишу и Музејско друштво Србије, секција историчара, уз финанасијску помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије, у Прокупљу су организовали тродневни научни скуп посвећен Гвозденом пуку, најславнијој јединици српске војске, која се прославила у Балканским и Првом светском рату.

Научном скупу под називом „110 година Гвозденог пука у ослободилачким ратовима – српска војска у историји и традицији“ присуствовали су еминантни стручњаци историчари, доктори наука из Републике Србије и Црне Горе, са престижних научних институција и универзитета, са Филозофског факултета у Нишу и Косовској Митровици, из Војног архива и Министарства одбране, Педагошког факултета у Сомбору и других угледних установа.

Скупу су присуствовали историчари кустоси из Народног музеја у Нишу, Крушевцу, Ваљеву, Зајечару, из Завичајног музеја Јагодине, из Жупског Александровца, као и Музеја из Берана у Црној Гори  и историчари из Београда и Ниша.

Учеснике скупа је најпре поздравио в. д. директора Народног музеја Топлице Драган Поповић, који је захвалио учесницима скупа што ће своје научне радове презентовати јавности на тако значајан датум за историју Топлице и пожелео им успешан рад и боравак у Прокупљу.

У уводној речи професор доктор Драган Жунић  координатор активности огранка САНУ у Нишу је нагласио да су Топлица и Србија поносни на јунаке Гвозденог пука и да зато треба да негују сећање на оне који су своје животе уградили у слободу Србије.

„Они су жртвујући своје животе у тим бурним и тешким временима и ратовима од 1912 -1918. спасили српску државу и учинили да опстане српски народ.

Такође је похвалио организацију скупа и нагласио да је сарадња САНУ у Нишу и Музеја у Прокупљу на високом нивоу, што резултира сталном активношћу у циљу продубљивања научно историјских сазнања.

-Српски војници су те 1912. године учинили јуначки подвиг, на који се више векова чекало, ти српски витезови осветили су јунаке погинуле у бици на Марици 1371. године и на Косову пољу 1389. и зато с правом могу да понесу и име „Осветници Косова“, истакао је професор Жунић.

Поздрављајући присутне виши кустос Народног музеја Топлице историчар Дарко Жарић је рекао да су ратници Гвозденог пука заслужили да им се Прокупље, Топлица и Србија одуже и на овакав начин.

-Њих 2.974 дали су своје животе у ратовима за ослобођење Србије, у борбама у којима су славом овенчани успели да победе чак три царства, турско и аустроугарско и немачко и да од Србије 2018. године учине земљу победницу у светском рату којој су се сви у Европи и свету дивили, казао је Жарић.

-Само оно што је записано остаје заувек у сећању једног народа и зато ће зборник радова, који ћемо објавити након овог скупа, пренети  детеље ратног пута Гвозденог пука који на најбољи начин описују то време војевања и  приказују и оно што до сада није било познато из њихове ратне историје, нагласио је Жарић.

Он је захвалио свим историчарима, посебно академику Љубодрагу Димићу који је допринео да научни скуп у Прокупљу буде тако  посећен и успешан.

У даљем току сесије, своје научне радове изложила су 24 учесника са 19 реферата у којима су обрађивали најразличитије теме везане за Гвоздени пук и ратна збивања од 1912. до 1918. године.

Тако је рецимо велику пажњу изазвало излагање професора Саше Марковића са новосадског универзитета са темом „У потрази за идентитетом српског војника у Великом рату“ у коме је говорио о лику српског војнику пониклом из редова сељака који није својевољно отишао у рат, и није волео да ратује, али је свим својим бићем и животом бранио слободу своје земље, свој кућни праг, своју породицу и своје њиве.

Горан Киковић из Берана у Црној Гори је говорио о учешћу Васојевићких бригада и Црногорске војске у Балканским ратовима од 1912. до 1913. године и њиховој улози у Брегалничкој бици и помоћи коју су пружили Српској војсци у борби против Бугара.

Научни сарадник у Војном архиву Министарства одбране доктор Маријана Мраовић изнеле је податке који се чувају у Фундусу тог архива као сведочанство о учешћу Гвозденог пука у Балканским ратовима и Великом рату.

Доктор Владимир Кривошијев музејски саветник Народног музеја у Ваљеву говорио је о епидемијама у српској војсци током ратова 1912. до 1918. године и подсетио на чувену Ваљевску болницу, док је  Мирослав Величковић из Ниша говорио о споменицима војника Гвозденог пука на Старом гробљу у Нишу.

О улози војне дипломатије у стварању Балканског савеза 1912. говорио је професор Саша Стојановић са Филозофског факултета у Косовској Митровици.

Излагање са темом истакнути официри Гвозденог пука у Балканским ратовима 1912. до 1913. године имао је историчар Дарко Жарић, а о Владимиру Ристићу команданту тог пука говорила је његова колегиница историчар у прокупачком Музеју Маја Димић .

Аудиторијуму историчара и заинтересованима да нешто више сазнају о историјату легендарног Гвозденог пука обратио се и професор Раде Биочанин из Научног комитета Центра за научна истраживања, који је говорио на тему „Србија на раскршћу времена“.

О учешћу Хаубичког пука из Ниша у Првом балканском рату говориле су историчарке Марина Влаисављевић и Бојана Миленковић из Народног музеја у Нишу,  док је Душко Грбовић музејски саветник из Јагодине присутне упознао са ликом и делом Милована Милорадовића из Јагодине резервног официра Гвозденог пука .

Иван Брборић из Завичајног музеја Жупе говорио је о учешћу Жупљана у Гвозденом пуку, а о Гвозденом пуку су говорили и Сања Рутић -Воротовић и Богдан Вучковић из Народног музеја у Крушевцу.

Запажена излагања имали су и доктор Владимир Ловић о улози српске авијације у ратовима 1912-1918 . године, затим Јован Младеновић о Тодору П. Станковићу конзулу Краљевине Србије у Приштини, Јелица М. Илић из Народног музеја у Зајечару са занимљивим излагањем о сећањима књажевачких солунаца на Први балкански рат.

Говорили су и Иван Митић и Ивана Груден -Милентијевић из Народног музеја у Нишу, чија је тема научног рада била војничка каријера пуковника Мирослава Пилетића, а из истог Музеја скупу се обратио и Небојша Озимић са темом о учесницима Балканских ратова, нацистичким заточеницима нишког логора и Славољуб Станковић -Тале  који је говорио о лику пуковника Милутина Радојевића.

Током тродневног боравка у Прокупљу еминентни историчари имали су прилике да се упознају и са споменицима културе и знаменитостима нашег града и посебно са изложбама и споменицима из Првог светског рата.

Тако је њихову пажњу посебно заокупила Спомен соба посвећена Гвозденом пуку, која се налази у саставу истоименог спомен комплекса код прокупачке Железниичке станице, а посетили су и винарију „Топлички виногради“ у Гојиновцу надомак Прокупља, која од недавно од аутохтоне сорте грожђа „прокупац“ производи, флашира и продаје широм Европе и света вино са именом „Гвоздени пук“.