Ове године навршава се 101. година од формирања Удружења резервних војних старешина Србије, формираног након завршетка Првог светског рата.

Ово удружење  формирано је 15. септембра 1919. године у Београду, а његов први председник био је војвода Степа Степановић, легендарни командант Друге српске армије у Церској бици.

За почасног, доживотног председника тада је изабран регент Александар Карађорђевић, Врховни командант српске војске.

–Организација резервних војних старешина створена је заправо у пробоју Солунског фронта, где су Војску Србије поред војника и редовног официрског састава чинили и резервни официри и подофицири. Од тада до данас наша организација прошла је много ратова и поднела тешке жртве. Њени чланови, часни официри српске војске учествовали су у свим борбама, у ослобођењу наше земље. Са поносом тврдим да нема војне организације која може да се похвали да постоји више од једног века, рекао је, поводом обележавања годишњице оснивања, председник  Удружења резервних војних старешина Прокупља, Сандре Петкоски.

Према његовим речима, филм „Марш на Дрину“ на најбољи начин одао је  признање резервним старешинама који су у Првом светском рату, од његовог почетка до Солунског фронта, пронели славу српске војске.

-После великих победа српске војске, тадашињи председник српске Владе, Никола Пашић, министри у Влади, дипломате, универзитетски професори, лекари, адвокати, инжињери и највећи део ондашње интелигенције, имали су част да поднесу молбе за пријем у Удружење резервних војних старешина Србије, истакао је Петкоски.

Подсећајући на славне, ратне дане зачетака овог удружења, нагласио је да је Српска војска у садејству са савезницима, у незадрживој офанзиви од 15. до 17. септембра 1918, пробила Солунски фронт на Кајмакчалану, на данашњој северно македонско-грчкој граници на висини од чак 2,500 метара надморске висине.

–За 45 дана, српска војска под борбом, стигла је на Саву и Дунав, прешавши око 600 км за 165 дана. На Солуском фронту погинуло је 9.303 ратника, а ратна штета мерила се милијардама долара. Онеспособљено је  58 одсто  индустријских предузећа,  готово 100 одсто оштећени су рудници метала и угља. Порушено је 12.000 тона мостовних конструкција на целој територији Србије, однето је 1.610 тона злата,  3.100 тона сребра, 24.600 тона бакра, 2.970 тона олова, 150.000 тона пирита, 500.000 тона лигнита, 220.000 тона каменог и мрког угља. Сточни фонд и пољопривредна добра уништена су 70 одсто, а број радника у Србији је тек 1923. године достигао број из 1910, подсетио је Сандре Петкоски.

Србија је, према подацима  Конференције мира у Паризу 1919. у Првом светском рату  изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног броја становника.