Други део манифестације „Драинчеви сусрети песника“, почео је данас, тако што су добитник овогодишње награде „Драинац“ песник Дејан Алексић из Краљева и државни секретар у Министрству културе Дејан Антић, положили венце пијетета на бисту великог топличког и српског песника Радета Драинца. Овом приликом је државни секретар овогодишњем лауреату уручио и награду, а онда су уследили и стихови Драинца, које је казивао прокупачки песник Срђан Живковић.

У име домаћина овогодишње манифестације „Драинчеви сусрети песника“, љубитеље Драинчеве поезије и поштоваоце његовог лика и дела, поздравио је градоначелник Прокупља Мирослав Антовић. Он је истакао важност трајања оваквих сусрета и нагласио да на овај начин Драинац живи у песмама његових следбеника, који се труде да га помињу кроз своју и његову поезију, где год да је казују.

-Драинчеви сусрети песника су културна манифестација са најдужом традицијом у граду Прокупљу и Топличком округу. Покренути су 1966. године и овогодишњи сусрети су 55. по реду. Посвећени су делу и животу Рада Драинца, песника који је обележио саме врхове наше међуратне авангардне поезије. Уз Милоша Црњанског, Растка Петровића и Станислава Винавера, Драинац је изразити представник експресионизма у српској поезији, а опет самосвојан и необичан, један је од најмаркантнијих песника боема између два светска рата. „Драичеви сусрети песника“ су једна од најстаријих књижевних манифестација у Србији, рекао је између осталог градоначелник Антовић и додао да се на сусретима представља и афирмише савремено књижевно стваралаштво, под окриљем имена највећег топличког писца Радета Драинца, чији је изражајни литерарни дух из године у годину све присутнији у нашој књижевности,

Поздрављајући присутне поштоваоце Драинчевог лика и дела, државни секретар Антић је рекао да Министарство културе дуги низ година препознаје значај ове манифесатације и у складу с тим учествује у њеном суфинансирању.

-Само у току ове и прошле године, Министрство културе је определило близу 3.000.000 динара за подршку пројектима града Прокупља везаних за рад овдашње Народне библиотеке „Раде Драинац“. То показује да Република Србија и ресорно министарство подједнако брину о сваком граду, општини и селу на територији наше државе и активно раде на унапређењу културног живота њених грађана, рекао је Антић.

Он је истакао да су „Драинчеви сусрети песника“ сада већ део богате културне баштине наше земље.

-Свесни да без српске књижевности, нема ни српске културе, а да без српске културе нема српског идентитета, наставићемо да подржавамо рад Народне библиотеке у Прокупљу и потрудићемо се да ова књижевна манифестација, која важи за књижевну манифестацију са најдужом традицијом у нашој земљи и у будућности траје са још раскошнијим књижевним програмима. Сећање на Драинца, његову поезију, прозу и путописе, није замрло до наших дана, оно живи пре свега, захваљујући вредним и марљивим Топличанима, који су много пута у историји, показали да знају да цене своје великане и претке и који су 1966. године покренули ову књижевну манифестацију, истакао је државни секретар у Министрству културе Републике Србије Дејан Антић, нагласивши да ће, и у годинама које долазе, ово министрство пружати снажну подршку читавом Топличком округу.

Беседу Драинцу, казивао је баш како и традиција налаже, овогодишњи лауреат из Краљева, песник Дејан Алексић, који је награђен за збирку поезије „Одавде се види“.

Он је између осталог рекао о Драинцу, да је рођен на самом крају једног изневереног века, а да је његова поезија суштински обрачун са овешталом сликом света, узвишени полемички обрт на више равни.

-Како би другачије изгледала поезија мислећег младог човека, бунтовног темперамента, а осетљиве душе, на чије очи се урушила идеализована представа о дугху времена, која је дефинисала Европу, пре Великог рата? Читава авангарда је заснована на идеји наглог превредновања ствари и односа. Авангарда је, метафорички речено, реконвалесцентско лизање рана насталих под дејством заблуда човечанства. Али не би Драинац био велики песник да је само следио путоказе утврђене манифестима авангарде. Они који се држе утврђене стазе стижу до циља којем служе. И добри су само у контексту тог исхода. С друге стране, они који поред стазе виде хоризонт, постижу аутентичност у ванвременскоим оквирима. То је оно што велике ствараоце разликује од само добрих-способност да се у општим поетичким тенденцијама пронађе формула универзалности. Потврдио би се Драинац у било којој епохи и управо због тога проналазимо актуелност његових стихова и данас, подвукао је беседећи о Драинцу, овогодишњи лауреат песничке награде са његовим именом, песник из Краљева Дејан Алексић.

Према мишљењу председника жирија за доделу награде „Драинац“ Горна Максимовића, ,,Одавде се види” Дејана Алексића, може се посматрати као синтеза тог свеколиког искуства и препознавање ума и језика поезије, као онога места са кога се најбоље „види“, или бар слутимо да је тако, дубински извор стваралачке креације.

– Из тако метафизички постављене уметничке перспективе, Алексић проналази путеве за сагледавање света у себи и света око себе, као и бар на тренутак да наслути бескрајне границе света над собом и над свима нама. Он је песник отвореног и непрестаног преиспитивања изазова стварања и у томе је један од несумњивих следбеника Драинчевог лирског говора и надахнућа. Ово су само неки фрагменти, између бројних других важних песничких чинилаца, као и увида у изразито успешно целокупно дело овога аутора, који су подстакли чланове жирија да овогодишњу награду „Драинац“ доделе баш њему, подвукао је Горан Максимовић.

После уручења награде „Драинац“ овогодишњем добитнику Дејану Алексићу, одржана је и промоција „Књижевних новина“ у Народној библиотеци „Раде Драинац“.