Поводом обележавања славе у част Светог Саве првог архиепископа српске Православне цркве и свеца, у прокупачком Дому културе одржана је традиционална свечана Светосавска академија на којој су најзаслужнијим грађанима из области просвете, здравства и културе уручене “Светосавска повеља” и “Светосавске захвалнице”.
Академији су поред лауреата присуствовали начелник Топличког управног округа Златан Миљковић, представници Цркве, Војске Србије, заменик команданта Копнене војске Србије генерал мајор Слађан Стаменковић, представници полиције, представници општина Топличког округа и Града Прокупља.
Присутнима се најпре обратио отац Дејан Крстић ректор Богословије “Ћирило и Методије” у Нишу беседом о лику и делу Светог Саве који је рекао да је Свети Сава наша велика прича никад до краја испричана и нагласио да сви Срби знају о њему по нешто али нико не зна све, јер је његова биографија уједно биографија света и цркве и светске историје.
Говорећи надахнуто о Светом Сави као историјској личности “као најлепшем српском детету дарованом Богу и најлепшем српском лику кроз који се Бог нама показује”, као што је рекао Владика Николај Владимировић он је истакао да је Свети Сава у злокобним добима мирио завађену браћу, у српским сеобама њега смо носили као највећу светињу, јер ни једно српско поколење није било безбрижно али су га сва славила и радовала му се.
– Од Светога Саве нико нас није лепше свету представио и са светом помирио. Где се он појављивао тамо су туђини постајали сродници, непријатељи пријатељи а разбраћени браћа. Свети Сава је по начину мишљења савременији од наших савременика као да ми живимо у његово, а не он у наше време и због тога он није наша прошлост већ наша будућност. Циљ Светог Саве је био да његова земља буде земља слободних људи и желео је свету, а не велику Србију стварајући државу за потребу људи, а не за интересе државе он се борио против сваке присиле и ратова, градећи цркву Божју целог свог живота. Зато је Свети Сава светионик наш на путу ка светлој будућности. а на крају тог историјског процеса дочекаће нас он у светлости царства Христовога коме сви тежимо, закључио је у својој беседи отац Дејан Крстић.
Присутне је поздравио и обратио им се и домаћин свечаности начелник Топличког управног округа Златан Миљковић који је нагласио да је Светосавље заправо органска повезаност цркве државе и народа, једна комплексност између духовне, световне власти и народа, онако како је то било у доба Немањићеве Србије, и онако како би то могло да буде и данас ако би се угледали на наше славне претке.
-Зато је по мени симбол Светосавља управо место где се српски народ, држава и црква уједињују највећа верска грађевина на Балкану, кућа нашег духовног оца, Храм Светог Саве, место где се сва три чиниоца окупљају у тешким тренуцима. Знам нећемо се сложити ни око тога, јер је познато да се Срби ретко или никако не слажу ни око чега. Не слажемо се ни око Косова које је наше највеће државно питање, које нарочито захтева јединство, па зашто би смо се сложили око симбола.
Неко ће рећи да је симбол Светосавља Хиландар једини српски манастир на Светој Гори, који је Свети Сава подигао заједно са оцем Стефаном Немањом, Светим Симеоном у коме је он касније и упокојен. Други ће тврдити да је симбол светосавља манастир Студеница у коме је свети Сава написао Студенички типик, први устав наше цркве. Трећи ће рећи да је то манастир Жича у коме је одржан Црквено-државни сабор на коме је свог брата Стефана крунисао за краља, када је Србија постала краљевина, а Стефан Првовенчани први српски краљ.
Храм Светог Саве је симбол јединства наше вере народа и државе јер су управо на том месту Турци спалили Савине мошти, желећи да га физички одвоје од народа, односно од вере и нације. Није Синан паша знао да је Свети Сава духом повезан са својим народом. Нису то знали ни Аустроугари када су забранили да се се прославља по српским школама, нису знали колико су Срби везани за свог духовног оца, а све што је духом везано то је безвременско и вечно, рекао је Миљковић и додао:
-Знам колико све вас боли када видите да у Србији удари брат на брата, да не деле исто мишљење и да је некима милије туђе од својега али хајде да се једном угледамо на славне претке Немањиће, да се једном измиримо између себе и да брата зовемо братом.
Јединство је нашој нацији након много година лутања преко потребно, јер ако уједињени кренемо у подизање земље и нације онда можемо свог духовног оца да пратимо и кроз остале области које је створио на овим просторима, кроз просвету, науку и здравство. Данас кад јачамо нашу земљу дужни смо да будућим генерацијама оставимо светли пример уједињења и просперитета по којем ће нас памтити. Јер само ако се сложимо и обожимо имаћемо шансу и да се умножимо, закључио је Златан Миљковић.
На Светосавској Академији уручена је “Светосавска повеља” која је ове године додељена професору доктору Ненаду Арсовићу са Медицинског факултета у Београду и директору Клинике за оториноларингологију Универзитетског Клиничког центра Србије, пореклом из топличке Мале Плане.
Уручене су и четири Светосавске захвалнице, Марији Тимотијевић, пијанисткињи из Прокупља, Милици Андрејев, докторанту Природно математичког факултета у Нишу и директору средње школе у Житорађи, хармоникашу Немањи Радосављевићу из Куршумлије и глумцу Мирољубу Мировићу – Фациру који се 50 година успешно бави глумом и културом и један је од оснивача прокупачког Аматерског позоришта „Хранислав Драгутиновић”.
У име награђених присутнима се обратио професор Ненад Арсовић који се захвалио и рекао да га је много обрадовала “Светосавска повеља” која му је додељена у родном крају његовог оца Александра Арсовића, дипломираног инжењера рударства који је обожавао свој родни крај па је и децу научио да га истом љубављу воле.
-Постоје разна признања мања и већа али је најдраже оно које дође из краја из кога потичеш и то са именом нашег највећег просветитеља и родоначелника наше Православне цркве – Светог Саве. Приватно, родбински сам везан за Топлички крај, а и моја професионална сарадња са колегама, лекарима из Топлице увек је била одлична и клиника коју водим била је и биће отворена за све пацијенте и колеге из Топличког округа, што је и допринело да Подружница Српског лекарског друштва са седиштем у Прокупљу мене предложи за ово велико признање, а да ми га Топлички округ додели. У току своје каријере стално сам пратио дешавања у здравству у Топлици и пратио друштвено економски развој овог дела Србије који је сада јако видан. Сматрам да је учињен велики напор по питању здравственог образовања и заштите становништва, а реконструкција прокупачке болнице ће видно олакшати подизање здравствене заштите на још већи ниво, казао је професор Арсовић.
Он се још једном захвалио на добијеном признању и додао да нема узвишенијег признања за једног човека од “Светосавске повеље” и похвало организацију Академије у част Светог Саве у Прокупљу.
-Захваљујем се у име свих добитника Светосавских признања на указаној почасти и могу да кажем да нам та признања пријају али нас и обавезују да у свом будућем раду будемо још посвећенији и успешнији, казао је професор Арсовић посебно се захваливши Комисији за доделу награде којом је председавао начелник Округа Златан Миљковић и народном посланику др Дарку Лакетићу.
У културно уметничком програму учествовали су глумци аматерских позоришта из општина Топличког округа Марија Окичић, Владимир Митровић, Немања Томић и Александар Младеновић као и хор цркве Свети Прокопије.
