У Народном музеју Топлице, у оквиру „Дана европске баштине“, одржана је трибина под називом „Археологија у Топлици“, на којој се говорило о проблемима и решењима у овој области истраживања.
-Овом трибином смо желели, да прокупачкој јавности, предочимо резултате одељења за археологију Народног музеја Топлице, у претходне четири године. Када смо свели резултате, дошли смо до импозантног броја, да смо за четири године реализовали 25 различитих пројеката и истраживачке кампање. Од тога само на утврђењу Хисар 10 истраживачких кампања, рекла је виши кустос археолог Сања Црнобрња.
Анализирајући рад на археолошким истраживањима у Топлици, она је истакла да је веома важно кад саберете рад на једном месту, да сагледате проблеме и евентуална решења, за које треба наћи пут ка неком бољем систему заштите културне баштине у Топлици.
-Није довољно само истраживати, важно је штитити баштину, заштитити Хисар и Плочник, као и све друге локалитете, којима смо се ми бавили. Ту су и црква Свете Петке у Матарови, локалитет Вича и многи други, на којима је екипа прокупачког музеја вредно радила претходних година, додала је Црнобрња.
Како је навела, најактуелнији је Хисар и на њему се, према њеним речима, троши највише снаге и воље, али је интересантно напоменути да је обновљен и пројекат Плочник у септембру месецу.
На трибини је речено да је Народни музеј Србије определио новог руководиоца пројекта, а то је др Јелена Марковић.
-У септембру смо реализовали једну нову, почетну, прву кампању нових истраживања Плочника, са обиласком и локалитета и његове околине, прављењем стратегије за његово даље истраживање и оживљавање после једне дуже паузе.За следећу годину је планирана истраживачка кампања и то је део наше трибине данас. Причаћемо и о проблемима и решењима, да видимо на који начин ће Град, а на који надлежна министарства и сам музеј изнаћи најбоље решење за то, како да изгледа Архео парк и можда неки нови истраживачки центар са истраживачком лабараторијом, јер наше идеје су велике и трудићемо се да их реализујемо, али без помоћи то неће бити могуће, нагласила је археолог Сања Црнобрња.
На овој трибини је истакнуто и то да Народни музеј Топлице има успешну сарадњу са великим бројем научноистраживачких институција, у којима раде бројни доктори наука, а један од њих је и коруководилац „Хисара“ др Дејан Вулић са Историјског института Српске академије наука и уметности. Наглашено је да је од велике помоћи приликом истраживања на локалитету Плочник и докторанд из Куршумлије Милан Савић, као и биофизички антрополог, стручњак за скелете Драгица Стојковић, који дају велики допринос томе да списак пројекта, на којима ће се радити, буде још већи.
