Плато Дома културе, синоћ је био најлепше место у граду, јер су га својом младошћу и стиховима, које су казивали, улепшали чланови Књижевне омладине Прокупља. Наступали су чланови свих узраста ове лепе књижевне дружине, које су музиком и песмом пратили, такође млади извођачи, већ познати овдашњој публици по добром гласу.
-Моје искуство у раду са децом има непроцењиво значајну улогу, јер су то различити узрасти, разнолики мали и велики људи, који пре свега, пружају своју љубав и таленат у исто време. Значајан помак кроз године се види, када дете више не пита на коју тему треба да да одговор, већ само има изграђен стил и идеју, оно је већ зрели уметник, рекла је говорећи о дугогодишњем раду са децом, председница Књижевне омладине Прокупља, Ивана Ђурковић, чији су почеци књижевног ствралаштва, такође везани за ову књижевну дружину.
Она је објаснила да се рад са децом гради упорношћу и љубављу.
-Ја сам градила и ту децу и ја сам расла и растем са њима и као човек и као радник културне установе и као писац. Ово музичко- поетско вече у оквиру „Културног лета 2024.“ доказ је да се вреднује таленат и рад. Наша деца су још увек мала растом, па сваки час подешавамо микрофоне, али је њихова уметност велика, што се чуло и овај пут на платоу Дома културе. Када су старији чланови КОП-а у питању, има студената који се враћају, кад их замори наука, да одморе душу кроз казивање стихова. Ту су и средњошколци и музички део, који инспирише, прави једну хармонију између онога што су стихови испричали и саме личности младог песника, који се представља. Вече је било оно што свима нама заправо треба – чиста млада, здрава уметност, нагласила је Ђурковић.
Део овог талентованог тима била је и Кристина Милошевић, овога пута и у улози водитеља програма.
-Поезију пишем од своје десете, а прозу од петнаесте године и одувек сам хтела да то неко чује. Када сам кренула у средњу школу, открила сам Књижевну омладину и хтела сам да постанем њихова чланица, што се убрзо и догодило. Уз помоћ Иване Ђурковић, савладала сам акценте и дикцију, ослободила сам се страха од јавних наступа и научила сам како да уредим своје стихове. Пријатељства, која се склапају унутар Књижевне омладине и међусобна подршка, пружају велику мотивацију за даљи рад и успех. Уз велики труд и веру мојих драгих Коповаца, видела сам да и ја могу да напредујем, постала сам потпредседница 2022. године и јако се поносим тиме, подвукла је Кристина, која, иако је сада студент новинарства на Филозофском факултету у Нишу, не заборавља своје пријатеље и радо проводи време са њима, у креативном стварању.